Dramatične crte u strukturi ličnosti

Da li poznajete nekog ili kod sebe prepoznajete sledeće?

Težnja da se bude u centru pažnje

Sklonost traženju uzbuđenja, stimulacija i pažnje

Uključenost u okolinu ne traje dugo i brzo dolazi do dosade

Uspešnost u stvaranju dobrog prvog utiska

Emotivna labilnost

Zavodljivost i šarmantnost na društvenim okupljanjima

Sklonost ispoljavanja snažnih emocija u odnosima, ali to ne traje dugo i nastupa dosada

Redefinisanje neprijatnih događaja u pozitivnom svetlu

Pražnjenje emocija i ispoljavanje intenzivnih emocija

Ponašanje koje izgleda šarmantno i zavodljivo

Sa osobama istog pola ulazi se u igre moći, a postoji želja da se zavedu osobe suprotnog pola

Teme koje se uvode u razgovore sa drugima su površne i apstraktne

Na detinjaste načine se ostvaruju ciljevi i planovi

Ljudi sa dramatičnim crtama ličnosti pažnju su dobijali kada su radili ono što roditelj hoće i želi. Atmosfera odrastanja je bila takva da dete ne može da predvidi koja ponašanja su poželjna. Verovatno je izostalo iskazivanje dubokih emocija, postavljanje granica, struktura, kritike i kazne. Sa druge strane sredina u kojoj su minimizirane emocije deteta i kritikovane, kao i gde je bilo nedostatka ljubavi i pažnje može biti plodno tle za razvoj dramatičnih crta. Ispoljavanje ovakvih crta predstavlja pokušaj da se kompenzuje nedostatak ljubavi i pažnje. Potvrdu sopstvene vrednosti i nedostatak emocionalne podrške iz detinjstva pokušavaju da dobiju kroz divljenje i pažnju drugih. Najverovatnije je odnos sa roditeljem istog pola bio loš, a neadekvatna pažnja je dolazila od roditelja suprotnog pola. Izostala je identifikacija sa roditeljem istog pola, a samim tim i stabilan identitet. Ali valja naglasiti da postoji i značajan udeo genetike u formiranju histrioničnog poremećaja ličnosti. Odlikuje ih dramatično ponašanje, emocionalna nestabilnost i potreba za pažnjom. U vezama ostaju distancirani od drugih, u odnose ulaze kroz flert i na površan način.

Na psihoterapiju najčešće dolaze zbog ljubavnih muka. Seanse će im postati prijatne ako je terapeut predusretljiv i spreman da afirmiše njihov šarm, tolerantan na njihovu emocionalnst. Držanje distance tokom seanse verovatno će biti doživljeno kao neprijateljstvo i nezadovoljavajuće. Odnosi u kojima će biti spremni na istraživanje su prijateljski, podržavajući, njima naklonjeni i gde su u centru pažnje.

Tokom procesa psihoterapije otvaraju se teme o tome kako je ispoljavanje dramatičnih crta rezultat dubljih unutrašnjih konflikata, kao što su sukobi između želje za nezavisnošću i potrebe za bliskošću, ili između izražavanja emocija i straha od odbacivanja. Kroz rad sa klijentima, često sam svedočila kako su ovi unutrašnji konflikti duboko ukorenjeni u njihovim psihološkim strukturama. Na primer, klijentkinja koja je bila izuzetno društvena i ekstrovertna, ali se često osećala prazno i usamljeno kada nije bila u centru pažnje kroz terapiju je počela da istražuje svoje unutrašnje konflikte i naučila je kako da pronađe ravnotežu između svoje potrebe za pažnjom i razvoja autentičnih međuljudskih odnosa.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.