Da li ste ikada pričali sa nekim ko deluje savršeno prilagođeno, ko razume, ko zna šta treba reći… ali imate osećaj da je nekako daleko, površno, kao da pričate sa nekim ko kao da preuzima delove vaše ličnosti: vaše emocije, vaše reči, vaše stavove.
To je fenomen koji psihoanalitičari nazivaju „kao da ličnost“.
Šta znači „kao da ličnost“?
Helene Deutsch, psihoanalitičarka, opisala je ljude koji:
- spolja funkcionišu besprekorno, društveno uklopljeno
- lako preuzimaju uloge i očekivanja drugih
- deluju empatično i „pristojno“
…ali iznutra osećaju prazninu, neautentičnost i distancu od svojih emocija.
Donald Winnicott bi rekao da ovde dominira lažni self – deo ličnosti koji je izgrađen da zadovolji spoljašnje zahteve, dok istinski self ostaje skriven.
Kako izgleda u praksi?
Zamislite čoveka koji je uvek smiren, ljubazan i „onaj koji zna šta treba“.
- Na poslu je idealan kolega: pomaže, daje savete, ne ljuti se.
- Sa prijateljima je duhovit i pažljiv, planira druženja, ima stabilne veze, zna šta treba da kaže kako bi bio simpatičan i koristan
- Kod kuće – pamti rođendane, planira aktivnosti, pazi na sitnice, prilagodljiv je i empatičan, zna šta partner želi da čuje
Ali kada ostane sam oseća se prazno, izolovano i zbunjeno. Ne zna šta želi. Ne zna šta oseća. Ako ga pitate „šta ti stvarno želiš?“ reći će-ne znam.
Život je spolja uspešan. Ali unutra, on živi „kao da“ postoji, dok se ne oseća viđeno. Oseća se odvojeno čak i kad je fizički prisutan. Ponašanja, razmišljanja, osećanja imitacija su onoga što vide kod drugih.
Zašto se ovo razvija?
Često je odgovor u detinjstvu:
- dete uči da je vredno samo ako zadovoljava druge
- sopstvene potrebe i želje se guše
- autentičnost se zamenjuje prilagođavanjem
- internalizacija praznine i “mrtvila” roditelja
Rezultat: odrasla osoba koja je spolja „savršena“, a iznutra neautentična i prazna.
Kako „kao da ličnost“ utiče na odnose?
- Partneri i prijatelji mogu imati osećaj da su u vezi sa nekim ko je „daleko“. Ponekad osećaju zbunjenost i frustraciju. Osećaju spoljašnju sigurnost i stabilnost, ali i tugu jer nema doživljaje stvarne interakcije
- Ljudi često traže potvrdu spolja, jer ne znaju šta žele iznutra. Osobe sa „kao da ličnost“ često pozajmljuju sve od drugih – profesije koje bi trebalo da budu „poštene“ ili „poštovane“, bolesti o kojima su čuli i počinju da se brinu da ih imaju, mesta gde bi trebalo da žive ili putuju, pa čak i osećaje i strahove koje „treba“ da iskuse – dok njihov pravi unutrašnji glas ostaje u tišini.
- Emocionalna povezanost ostaje površna, iako deluje da je sve „u redu“
Kako terapeut vidi „kao da ličnost“
U terapiji, klijent:
- može pričati o emocijama i situacijama na intelektualnom nivou
- pokazuje uvid i razumevanje
- ali emocije su često prazne ili odvojene od iskustva
- terapeut često oseća da ga klijent kopira i oponaša – gestove, ton glasa, način razmišljanja. Postaje sličniji njemu nego retko ko drugi u njegovom životu
Terapijski rad je proces povezivanja sa sopstvenim unutrašnjim svetom, otkrivanja istinskog selfa i učenja kako ga izraziti bez straha.
Za kraj
„Kao da ličnost“ je strategija preživljavanja koja je bila neophodna u detinjstvu.
Ali odrasla osoba može naučiti da stvori kontakt sa svojim istinskim ja.
I tada spoljašnji svet više ne diktira ko ste vi – nego vi birate kako ćete živeti.
