Prosocijalno ponašanje obuhvata sve oblike ponašanje koji su usmereni na pomoć drugoj osobi, a da pri tom ne postoji obaveza, ni prisila da se pomagač tako ponaša. Moralni razlozi i lične vrednosti vode ka takvom ponašanju. Prosocijalno ponašanje odlikuje namera da se drugome pomogne. Ponekad je prisutan i element žrtvovanja za drugog. Altenrativan izraz za prosocijalno ponašanje je altruističko ponašanje. Dobar primer altruističkog ponašanja bio bi skok u reku kada se neko davi i nečiji život je ugrožen, ali bez obzira što će biti ugrožen i njegov život, spasilac skače u reku kako bi davljenika spasao.
Često se na suprotan pol altruističkom ponašanju stavlja egoističko ponašanje koje odlikuje usmerenost na ličnu dobrobit bez obzira na druge. Međutim postoje slučajevi kada altruista izvlači ličnu korist iz svog ponašanja. Dešava se da za druge činimo i radimo ono što nama treba i nedostaje, ono što bi želeli da doživimo od drguih. Pružamo ono za čime čeznemo ili se ponašamo vrlo egoistično kroz prosocijalno ponašanje. O sebi mislimo dobro kada drugima činimo dobro i to motiviše na takvo ponašanje. Ponekad kroz pomaganje drugome sebe uzdižemo i o sebi mislimo kako smo dobri, a drugog srozavamo i u sopstvenim očima smo neko ko je bolji i vredniji od onoga kome pomažemo.
Zašto ljudi pomažu drugima?
U nekim sredinama i kulturama se vrlo ceni takvo ponašanje. Deca se vaspitavaju kako bi pomagala drugima. Uče po modelu, odrastaju u porodici u kojoj se visoko vrednuje pomaganje drugima. Gledaju roditelje koji pomažu i vremenom i sami usvajaju takvo ponašanje. Ali i obrnuto. Kako dete odrasta drugi faktori socijalizacije uzimaju primat, škola, vršnjaci i mediji veoma utiču na sve oblike ponašanja, pa tako i na prosocijalno ponašanje.
Još neki razlozi za prosocijalno ponašanje su:
Socijalna odgovornost- od ljudi se očekuje da pomažu onima koji zavise od njih.
Pravičnost- pomaže se onome za koga smatramo da to zaslužuje, da je uskraćen za ono što zaslužuje. Ljudi imaju uverenja o tome kakva je zaslužena raspodela privilegija i lišavanja među ljudima.
Recipročnost- treba uzvratiti ono što nam drugi čine. Često se smatra osnovnim principom koji upravlja međuljudskim odnosima. Na dobro se odgovara dobrim, a na loše lošim.
Samopoštovanje- pomaganje drugima često podiže samopoštovanje.
Osećanje krivice- kada je krivica prisutna osoba ima potrebu da pomogne drugima kako na taj način pokušala da poništi posledice svog prethodnog lošeg ponašanja.
Pozitivno raspoloženje- podstiče prosocijalno ponašanje,a i pomaganje drugima vodi do toga da smo raspoloženiji.
Da li pomažete drugima? Koji su Vaši razlozi za to?
