Za koje ponašanje možemo reći da je agresivno? Da li je agresivno ponašanje i to kada se čovek koji je napadnut brani? Verovatno je da nećemo reći da je to agresivno ponašanje. Za ponašanje koje za cilj ima da se fizički povredi neko ili da se omalovaži i uvredi verbalnim putem možemo reći da je agresivno ponašanje. Ponašanje kojim se nanosi bol, povreda, patnja drugom biću je agresivno ponašanje.
Termin agresivnost najčešće se koristi kada govorimo o postupcima koja svoj cilj ostvaruje raznim stepenima sile, ali valja napomenuti da agresivnost nema samo negativno značenje. Agresivnost uvek predstavlja neku akciju, kretanje ka nečemu, svako svrhovito, cilju usmereno ponašanje podrazumeva agresivnost i kao takvo ima pozitivno značenje. Ali u svakodnevnom govoru za žvakanje hrane ili odlazak u nabavku (što su cilju usmerene aktivnosti i nemaju negativnu konotaciju) malo je verovatno da ćemo reći da su primeri agresivnog ponašanja. Termin agresivnost se u svakodnevnom govoru koristi da se opiše negativno, antisocijalno, destruktivno, rušilačko, nasilničko ponašanje i o takvom ponašanju se govori u ovom tekstu. Ipak valja naglasiti da agresivnost kao pojam nema samo negativno značenje, naprotiv. Agresivnost je prirodna pojava i usmerena je ka preživljavanju, adaptaciji, borbi za svoje ciljeve i kao takva ima i pozitivno značenje.
Fizička, verbalna i pasivna agresivnost
Nasilničko ponašanje kod ljudi je ono ponašanje koje proizilazi iz pakosti, mržnje, zlobe, zavisti i cilj mu je da se nanese šteta drugome. Može se izraziti otvoreno kroz fizičko nasilje ili kriminalne radnje, a može biti i zatvorenog tipa izraženo kroz spletkarenje, ogovaranje, intrige, bezobzirnu sebičnost, sadizam, itd. Kada se priča o agresivnosti najčešće se misli na fizičku agresivnost, međutim verbalna agresivnost je najčešći način na koji se agresivnost ispoljava. Postoji i oblik agresivnosti koji najčešće ne izgleda da je čin agresivnog ponašanja. To je pasivno agresivno ponašanje koje odlikuje otpor prema izvršavanju zadataka i učestvovanju u aktivnostima u radnom i socijalnom okruženju. Primeri za pasivno agresivno ponašanje su tvrdoglavost, prokrasinacija, povlačenje, negativni stavovi na uobičajene zahteve, mrzovoljnost, neefikasnost, itd. Sve te reakcije kod drugog izazivaju neprijatnost, nelagodu ili zabrinutost. Postoji gledište koje kaže da su osobe koje ispoljavaju pasivnu agresivnost (kroz kašnjenje, zaboravljanje, izigravanje žrtve i krivljenje drugih, odugovlačenje) tokom odrastanja usvojile uverenje da je ljutnja neprihvatljivo osećanje i naučili su da ljutnju potiskuju i suzbijaju i na ove načine ispoljavaju agresivnost.
Gledišta u psihologiji o agresivnosti:
Agresivnost je nagon. Prema ovom gledištu agresivnost ima biološku osnovu u strukturama mozga i hormonima. Postoje nalazi koji pokazuju da se inhibicijom moždanih centara za agresivnost ona može neutralisati, kao i da se neutralizacija agresivnosti može postići elektrošokovima. Hormoni imaju veliki uticaj na ispoljavanje agresivnosti i agresivno ponašanje. Povećana hormonalna aktivnost svojstvena adolescentima utiče na ispoljavanje agresivnosti i agresivno ponašanje koje je takođe svojstveno ovim godinama. U nekim zemljama se u pravosuđu kao olakšavajuća okolnost uzima povećana hormonalna aktivnost kod žena u stanjima frustracije. Prema ovom shvatanju agresivnost je urođena potreba i nemoguće je očekivati da se agresija iskoreni iz ponašanja. Prema ovom shvatanju ratovi su na neki način prirodno stanje čoveka. Kroz ratovanje se zadovoljava jedna od ljudskih osnovnih potreba. Pristalice ovog gledišta smatraju da su biološki faktori, moždana aktivnost i hormoni odgovorni za agrsivno ponašanje.
Agresivnost je reakcija na frustraciju. Već je spomenuto kako se zbog stanja frustriranosti i uticaja tog stanja na hormonalnu aktivnost kriminalni čin učinjen pod tim okolnostima uzima kao olakšavajući faktor. Frustracija ometa zadovoljenje potreba. Frustracijom izazvano agresivno ponašanje je prenaglašeno i neprirodno. Što je frustracija izraženija i duže traje agresivno ponašanje će biti izraženije. Frustracija u ranom razvoju može biti dobrim delom odgovorna za nastanak nasilničkog ponašanja u odraslom dobu. Brojni su autori, posebno savremeni istraživači i trendovi u psihologiji koji smatraju da je čovek socijalno, društveno biće i da agresija nije njegovo biološko svojstvo. To što se ljudi ponašaju agresivno, ubijaju se, vode ratove, nasilno se ponašaju prema drugima, spletkare, zajedljivi su i hostilni posledica je nemogućnosti čoveka da realizuje svoje stvaralačke potencijale i ispolji svoju humanu i ljudsku stranu. Prema ovom gledištu uzroci agresivnog ponašanja nisu u čoveku i njegovoj prirodi, već u uslovima u kojima živi, njegovoj okolini i frustraciji potreba.
Agresivnost se uči. Prema ovom gledištu u čoveku postoji agresivni impuls koji je prirodna reakcija na frustracije i prepreke. Ali kako će se ispoljiti zavisi od toga da li takvo ponašanje sredina nagrađuje ili kažnjava. Deca koja su u detinjstvu kažnjavanja i preterano sputavana u ostvarenju želja, koja nisu osetila roditeljsku ljubav i toplinu kao odrasli biće agresivniji od dece koja su od roditelja dobijala dovoljno ljubavi i topline. Na decu i njihovo ispoljavanje agresivnosti, i kasnije kada odrastu, utiču osećanja nepravde i odbačenosti i ta osećanja podstiču agresivnost. Dete koje odrasta u agresivnoj sredini, da bi ublažilo stah neretko se identifikuje sa agresorom. Sa druge strane preterano popustljiv roditelj smanjuje tolerisanje frustracije kod deteta i pokretač je agresivnog ponašanja. Različiti su načini na koji se uči i usvaja određeno ponašanje. Uči se kroz lično iskustvo, ali i kroz posmatranje drugih. Gledajući drugu osobu koja biva kažnjena ili nagrađena za određeno ponašanje i sami usvajamo ili eliminišemo slično ponašanje. Prema ovom gledištu agresivno pnašanje se uči i stiče u socijalnoj sredini.
Kako sa ljudima kada se agresivno ponašaju
Koje god gledište da nam je najbliže, bilo da verujemo da su ljudi biološki predodređeni da budu agresivni ili su takvi jer su im frustrirane vitalne potrebe tokom razvoja kada je bilo od suštinskog značaja da budu zadovoljene ili se trenutno susreću sa životnim osujećenjima ili smatrate da su se agresivnom ponašanju naučili u sredini u kojoj su odrastali ili trenutno borave, verovatno je da ste se susreli ili se suočavate sa ljudima koji se agresivno ponašaju. Verovatno je da ste doživeli da vas neko prekida kada govorite, govori preko vašeg govora, ne dozvoljava vam da izrazite svoje mišljenje ili prelazi vaše granice na neki drugi način. Teško je sa takvim ljudima, iscrpljuje, stvara tenziju, posebno ako nismo skloni da saosećamo ili se asertivno izrazimo ili na neki drugi konstruktivan način nosimo sa njima. Šta u takvim situacijama? Kako da se postavite i šta je najmudrije da učinite?
Najbolje je da ostanete smireni, ne gubite glavu, stojite čvrsto na svojim nogama prilikom komunikacija sa nekim ko se agresivno ponaša. Koliko god želeli da uzvratimo, odgovorimo, vratimo milo za drago, ništa konstruktivno i dobro se ne postiže time. Postoji pesma koja kaže “ne možeš vatrom na vatru”. Bitno je ostati miran i otvoreno diskutovati. Preporučuje se da prilikom komunikacije ostanete hladnokrvni, smireni, “duboko dišete” i date sebi vreme da reagujete. Ako vrše pritisak na Vas možete reći da vam je potrebno vreme da razmislite, da ćete razgovarati kasnije i slično. Postavite granice i budite na distanci. Vaša dobrobit je prioritet. Ne ulazite u konflikt sa osobom koja se agresivno ponaša.
Zauzmite se za sebe. Uvek imajte na umu zašto komunicirate sa osobom koja se agresivno ponaša i koja su vaša prava. Da li znate koja su vaša prava? Imate pravo da ih branite i treba ih braniti sve dok to ne povređuje i nanosi štetu drugima. Imate pravo da se prema vama ophode sa poštovanjem, da izrazite svoja osećanja, misli, želje. Imate pravo da kažete ne bez osećaja krivice. Imate pravo na svoje prioritet i život kakav želite. Imate pravo da dobijete ono za šta ste platili, itd.
Ponekad je potrebno osobi koja se agresivno ponaša dati vremena da se isprazni i ispuca pa tek onda krenuti u komunikaciju u kojoj naglašavate svoje gledište, mišljenje, potrebe, stvaove, a ne njihove greške i propuste. Nemojte se baviti njima, na taj način ponašate se drugačije od njihovih očekivanja. Ako odbijete da uđete u konflikt i(li) da se osećate poniženo, ponašaćete se u neskladu sa njihovim očekivanjima što se i preporučuje.
Staviti sebe na mesto osobe koja se agresivno ponaša može biti korisno. Kada se neko ponaša agresivno najverovatnije je da je pod stresom. Moguće je da se nadređeni na poslu agresivno ponaša jer je na poziciji koja zahteva kompetitivnost, visoke rezultate i stalno ga porede sa drugima. Uviđanje da je to razlog za agresivno ponašanj i razumevanje osobe zbog toga je korisno. Možda se naš partner ponaša agresivno jer je odrastao u sredini u kojoj nije imao slobodu da iskaže šta oseća, već su mu stalno govorili kako da se ponaša i šta da misli. Empatijia i stavljanje u tuđe cipele nije način da prihvatimo neprihvatljivo ponašanje, već da razumemo da ljudi rade ono što rade kako bi olakšali sebi i da shvatimo da to što rade i kako se ponašaju govori o njima, a ne o nama. Što smo svesniji toga da nije lično možemo i konstruktivnije da se ponašamo.
Dešava se da se neko ponaša agresivno, a da nije svestan toga što čini. U takvim situacijama je posebno važno obratiti se na fin način i reflektovati (otkrivanje osećanja koje stoji u pozadini izgovorenog i proveravanje sa sagovornikom da li je tačan zaključak). Izgleda da si pod velikim stresom. Vidim da te to ljuti. Ljut/a si što to nisam uradio i osećaš se postiđeno. Ovo su reflektovana osećanja i prikladno je koristiti ih u situacijama u kojima se suočavate sa nečijim agresivnim ponašanjem.
Razgovarajte. Ako se agresivno ponaša neko ko vam je blizak i sa kim provodite vreme, partner, član porodice, prijatelj važno je da razgovarate o tome i pokušate zajedno da dođete do rešenja. Šta vodi ka takvom ponašanju? Na koji način se može izmeniti? Neka to budu neke od tema za razgovor koji je jako bitan.
Još neki saveti: budite u istom položaju sa osobom koja se agresivno ponaša, ako stoji, ustanite i vi, ako sedi i vi sedite. Ako pokuša da uđe u vaš lični prostor ne povlačite se. Gledajte je u oči, oslovite je imenom.
Kako sa sopstvenim agresivnim ponašanjem
Postoje psihološki testovi koji mere intenzitet agresivnih emocija, koliko ste predisponirani da se agresivno ponašate i koliko dobro se nosite sa sopstvenom agresivnošću. Pitanja u takvom testu su tipa: da li imate prekid filma, da li vas ponekad spopadne bes, da li za vas kažu da imate kratak fitilj i slična. Ako imate problem sa agresivnim ponašanjem toga ste verovatno svesni i bez psiholoških testova.
Za agresivno ponašanje su uobičajene fiziološke i emocionalne reakcije koje mogu direktno i indirektno narušiti zdravlje. Spomenuto je da je agresivnost prirodna pojava usmerena ka preživljavanju, adaptaciji, borbi za svoje ciljeve i da kao takva ima pozitivno značenje. Problem nastaje kada pokušavamo da je potisnemo, što je nemoguće učiniti jer će se pojaviti u nekom drugom obliku. Dugo potiskivanje agresije može narušiti mentalno i fizičko zdravlje. Depresija, anksioznost, visok krvni pritisak, čir na želucu, nekontrolisani izlivi besa, alkoholizam, samopovređivanje mogu biti posledice neuspešnog nošenja sa agresijom. Ispoljavanje agresivnog ponašanja takođe može biti pogubno za fizičko i mentalno zdravlje. Najčešće fiziološke reakcije koje prate ispoljavanje agresivnog ponašanja su ubrzano disanje, ubrzan rad srca, napetost u mišićima, suva usta, drhtanje, stisnuta usta i vilica. Emocionalne reakcije koje su povezane sa agresivnim ponašanjem su frustracija, osećanje nemoći, bes, nemir, neprijateljstvo, nestrpljenje, itd.
Da li će rakcija na frustraciju biti agresivno ponašanje ili ljutnja koja je primereniji odgovor, prema kognitivnim teorijama, zavisi od načina na koji mislimo o događaju. Sam događaj po sebi ne izaziva agresivno ponašanje. Ono što ga izaziva je način na koji mislimo i šta sebi govorimo o događaju. Prema ovom gledištu frustracija izaziva bes ili ljutnju. Koja emocija će se javiti zavisi od načina na koji mislimo. Apsolutistički zahtevi koje imamo prema drugoj osobi i tome kako mora ili ne sme da se ponaša vode ka osećanju besa. Ljudi često definišu potpuno ispravno interpersonalno ponašanje i očekuju da drugi moraju da se ponašaju na određeni način. Kada se realnost pokaže kao drugačija nertki su agrsivni postupci i ponašanje. Bes kao nezdrava emocija onemogućava da konstruktivno delamo. Zdrava emocija pandan besu je ljutnja. Prema ovom gledištu ako želimo da upravljamo svojim emocijama možemo to uraditi tako što ćemo upravljati načinom na koji mislimo. Menjaćemo iracionalna uverenja i razlabaviti apsolutističke zahteve prema sebi, drugima i uslovima života. Umesto da govorite sebi da je strašno, užasno, nepodnošljivo to što vam se dešava ili kako se neko ophodi prema Vama, recite sebi da je neprijatno, frustrirajuće, neugodno, ali nije kraj sveta i to što ću se razbesneti i agresivno ponašati neće ništa promeniti. Ljudi koji se agresivno ponašaju skloni su apsolutističkim zahtevima. Svi želimo da imamo što manje frustracija, pravedan tretman, radimo stvari na svoj način, dogovaramo se sa drugima i razočarani smo ako stvari u našem životu ne idu tako, ali ljudi koji se agresivno ponašaju skloni su da apsolutistički zahtevaju da se stvari odvijaju kako oni hoće i ako nije tako preplavljeni su besom. Kognitivno restruktuiranje značilo bi da umesto da poželjne stvari zahtevamo i očekujemo da ih moramo dobiti, kažemo sebi kako ih želimo i bilo bi lepo da se stvari odvijaju na željeni način. Kada se stvari u životu ne odvijaju kako bi želeli, a nemate apsolutistički zahtev da tako mora biti iskusićete razočaranje, ljutnju, bol, ali ne i bes koji može voditi agresivnom ponašanju.
Mentalizacija je sposobnost da mentalno obradimo emocije umesto da ih praznimo kroz ponašanje. Ljudi kod kojih je ova sposobnost slabo razvijena skloni su da emocionalizuju, donose zaključke o događaju prema tome kako se osećaju i da emocije prazne kroz ponašanje. Kada znate zašto ste frustrirani, nezadovoljni i ljuti možete ljutnju konstruktivno da izrazite. Čovek koji je ljut, a ne preplavljen emocijom besa koja vodi agresivnom ponašanju, sposoban je da sebe izrazi drugoj osobi, da traži promenu ponašanja druge osobe i koristi energiju na konstruktivan način. Dobro je porazmisliti i odgovoriti sebi na sledeća pitanja. Kako ispoljiti ljutnju na prijatan i razuman način prema osobi koja ju je izazvala? Zašto se ponašam tako? Šta mi nedostaje? Potrudite se da odgovorite i na sledeća pitanja. Koja vrsta ponašanja, koje situacije izazivaju agresivno ponašanje? Kako obično reagujem? Kako upravljam besom? Šta dovodi do toga da se agresivno praznim? Zašto se osećam na način na koji se osećam?
Postoji izreka koja kaže da je najveća vlast vladati nad sobom. Vladati nad svojim intenzivnim emocijama jeste važna i vredna sposobnost. Sposobnost vladanja sobom i upravljanja svojim intenzivnim emocijama naziva se neutralizacija psihe. Sposobnost neutralizacije omogućava čoveku da se sabere, umiri, spusti loptu kako bi mogao da misli, proceni i razume situaciju i odluči šta mu je najbolje činiti. Vladanje emocijama nije sputavanje emocija. Već je spomenuto kako potiskivanje agresije može biti opasno za fizičko i mentalno zdravlje. Neutralizacija je sposobnost pretvaranja sirove agresivne energije u energiju dostupnu za rešavanje problema, razumno mišljenje i dolaženje do cilja i korišćenje agresivne energije na konstruktivan način. Kako bi se ove sposobnosti razvijale nije loše distancirati se od situacije, staviti se na mesto posmatrača u odnosu na sopstveno ponašanje. Obratite pažnju na disanje, telesni položaj i misli koje se javljaju. Verbalizujte, pričajte o tome kako se osećate, šta je uzrok tom osećanju, zašto se osećate na način na koji se osećate, itd. Kako bi agresivnu energiju koristili na konstruktivan način možete i da:
Učestvovanje u sportskim aktivnostima je dobar način da se isprazni agresivna energija i da se koristi na konstruktivan način, kao i vežbe i tehnike relaksacije, tako da bi bilo dobro ovladati nekom tehnikom relaksacije i upražnjavati je.
Ishrana može uticati na način na koji ispoljavamo agresivnost. Vodite računa o ishrani i zdravim životnim navikama. Spavajte dovoljno.
Planirajte razgovore i situacije koje su rizične.
Gledanje i slušanje agresivnih sadržaja može uticati na učestalije ispoljavanje agresivnog ponašanja i dobro je izbegavati takve sadržaje. Brojna istraživanja potvrđuju da se nakon izloženosti agresivnim sadržajima oni koji su im bili izloženi i sami agresivnije ponašaju.
Učite se poštovanju sebe i drugih.
Stvarajte i kreativno se izražavajte jer na taj način negativna, nagomilana energija može da se ispolji na pravi način.
