Dete donosi odluke o tome šta mora i ne sme da radi kako bi bilo voljeno na osnovu svojih tumačenja stvarnosti na osnovu poruka koje dobija od roditelja. Roditelji kroz poruke koje deci upućuju prenose očekivanja koja imaju od njih. Treba imati očekivanja od deteta. Ako ne očekujemo ništa šaljemo poruku “Tebi nema svrhe postavljati izazove” i na taj način dete može zaključiti da je nesposobno.
Šta je to što roditelj može da uradi kako bi izgradio srećno dete sa stabilnim samopoštovanjem? Kako da se ophodi prema svom detetu/koje poruke može da šalje kako bi ono moglo da uživa u ovladavanju raznim veštinama?
Moćne poruke su:
- “Radi ono što ja radim”– Odluke o tome šta će raditi dete donosi posmatrajući roditelje. Deca žele da rade isto što i roditelji. Ako roditelj vozi bicikl i dete će to želeti.
- “Radi ono što ti ja kažem”– Ne možemo uvek da pokažemo detetu šta bi bilo dobro da radi, ali možemo da mu kažemo. Nećemo uvek biti na igralištu sa detetom, a i kako da mu pokažemo kroz lični primer šta da radi na igralištu. Potrebno je reći detetu šta da radi.
Najmoćnije poruke su one u kojima je ono što roditelj kaže u skladu sa onim što radi.
Tri najvažnije poruke koje roditelji treba da daju deci su:
- Možeš da rešavaš probleme
- Možeš da razmišljš
- Možeš da radiš razne stvari
Roditelji vrlo često greše jer deci ne daju dovoljno poruka o tome šta da rade. Deca vrlo brzo usvajaju “nemoj” poruke. Dobro bi bilo da pošto se deci kaže šta da ne rade odmah nakon toga kaže šta da rade.
Izvor: “Osećati se OK”
