Kako će deca doživeti razvod roditelja zavisi od:
1. Objašnjenja koje je dato detetu- neophodno je razgovarati sa detetom i dati mu objašnjenje prilagođeno njegovom uzrastu. Bitno je dati detetu objašjeje kako ono ne bi razvilo svoju interpretaciju događaja u kojoj je ono krivac i odgovorno za razvod roditelja ili bes okrenuti ka sebi, razviti osećanje stida, itd. Roditelj je u ovom periodu najčešće zaokupljen sobom, svojim osećanjima, ali neophodnost i značaj razgovora i objašnjenja detetu je od neprocenjivog značaja za dete.
2. Uzrasta na kome se dete nalazi
Predškolsko dete može razviti osećaj krivice i sebe videti kao uzrok razvoda braka svojih roditelja ili razviti fantaziju u kojoj je ono odgovorno za njihovo pomirenje. Veoma je bitno da se roditelji pobrinu da detetu pruže adekvatno objašnjenje i uvere dete da razvod nema veze sa njim, da ono nije krivac ili uzrok razvoda, kao ni odgovrno za pomirenje.
Na ranom školskom uzrastu deca najčešće osećaju tugu za roditeljom koji je otišao.
Na malo starijem školskom uzrastu (4, 5, 6, 7 razred) deca osećaju bes. Bes je signal da je detetu neophodno pružiti objašnjenje i razgovarati sa njim, jer ako razgovor izostane dete može bes usmeriti ka sebi, razviti depresiju i autodestruktivnost. Bes koji oseća može se vezati samo za jednog roditelja.
Sa godinama pored osećanja besa i krivice, dete može razviti i osećanje stida zbog razvoda roditelja. Na bilo kom uzrastu da se dete nalazi razgovor i objašjenje su jako bitni.
3. Odnosa sa roditeljom sa kojim nastavlja da živi
Neophodno je da oba roditelja rade na odnosu sa detetom. Pružiti detetu stabilnost u nestabilnim okolnostima i osećaj sigurnosti je veoma važno. Roditelj sa kojim dete nastavlja život treba da koristi veštine dobrog roditeljstva i bude dovoljno dobar roditelj svom detetu. A to treba da bude i onaj koji je otišao.
