Stres se definiše kao percepcija i procena pretnje. Dešava se nešto što povećava opterećenje u životu. Stres ne možemo izbeći, sastavni je deo života. Za svoju dobrobit možete naučiti kako da upravljate sa njim.
Čovek odgovara na promene u sredini koje doživljava kao ugrožavajuće i javljaju se fiziološke reakcije. Promene koje se doživljavaju kao stresne čovek vidi kao gubitak, pretnju ili izazov. Stres je kada se nešto dešava u sredini, čovek to percipira kao pretnju uobičajenom funkcionisanju i organizam reaguje. Organizam pod stresom uvek reaguje tako što se luče hormoni i srce ubrzano radi. Događaji koji izazivaju stres uvek se doživljavaju kao preteći.
Stres u roditeljstvu izazivaju različite stvari i verovatno je za svakog od nas stresna situacija nešto drugo. Neki roditelji stres doživljavaju kada misle na “stotinu” obaveza koje treba da obave. Novac, posao, porodica, slobodno vreme, briga oko dece, tačnije sve to zajedno su stresor za neke roditelje. Druge muče pitanja oko lične odgovornosti, angažovanja, grešaka, nesigurnosti u roditeljstvu. Neki stres doživljavaju jer ne znaju kako da kontrolišu intenzivne emocije koje se javljaju u odnosu sa detetom. Svako od nas pomislim na nešto drugo što ima individualno značenje kada misli o stresu roditeljstva.
Kako bi izvukli što veću korist za sebe definišite šta je to što je izvor stresa za vas kao roditelja. Kada ste pod stresom? Kako to izgleda? Ako je teško da odgovorite odmah, vodite dnevnik, pratite reakcije, setite se nekog najskorijeg ili najupečatljivijeg događaja.
Zatim odgovorite sebi šta je to što možete učiniti. I šta je to što uobičajeno činite.
U svakom slučaju nešto činite. Čovek koji je pod stresom odgovara na njega tako što nešto čini. Koristi neki od mehanizama prevladavanja. Svaki čovek ima neki svoj stil kojim pristupa stresnim događajima, tačnije koristi neki mehanizam prevladavanja. Neki ljudi se usmere na emocije, a neki na problem. Tako će neki roditelj pod stresom zbog nagomilanih obaveza da pokušava da se kontroliše, nađe pozitivne stane situacije, distancira se, pobegne (sve se odnosi na emocije koje oseća u situaciji), a neko će da pokuša da nađe podršku za rešenje, da reši problem (odnosi se na situaciju i problem).
Neke bolesti su direktna posledica stresa, stres deluje i indirektno preko promena u ponašanju- nesanica, gubitak apetita ili povećan apetit, alkohol, pušenje, itd. Psihološke posledice su depresivnost, gubitak samopoštovanja, stanje iscrpljenosti, frustriranosti, osećanje bespomoćnosti i beznadežnosti, itd.
Roditelj koji ima osnovna znanja o fazama razvoja- o stresu i upravljanju stresom lakše će se nositi sa stresnim situacijama u roditeljstvu.
Razvoj ličnosti teče kroz određene faze. Na ranom uzrastu dete je potpuno zavisno, mama je tu da bebi osmisli iskustva, neguje je sa ljubavlju i toplinom. Kako dete odrasta drugi “faktori socijalizacije” postaju značajni. Škola i vršnjaci, učiteljica kao bitna figura, školski zadaci i roditelj koji treba da pruža podršku i pomoć kad je potrebno. Tinejdžere treba razumeti i očekivati brojne potrebe i burne reakcije. Krajnji cilj roditeljstva je da se dete osamostali. Mlad odrastao čovek koji je sposoban da radi i voli, koji je odabrao profesiju kojoj se posvećuje, ostvario ljubavnu vezu sa partnerom i brine o sebi i onima do kojih mu je stalo je proizvod uspešnog roditeljstva.
Roditelj je tu da bi zadovolji potrebe deteta- biološke, afektivne, saznajne, socijalne i potrebe ličnosti, ali i da bi osposobio i naučio dete da ih samostalno zadovoljava.
Kako bi što bolje upravljali stresom- vodite računa o ishrani (energija), spavanju, fizičkim aktivnostima (opuštanje), komunikacija (odnosi sa drugima), upravljanju emocijama, upravljanju finansijama.
Koje taktike za prevazilaženje stresnih situacija u roditeljstvu primenjujete, a preporučili bi ih drugima?
