Prilagođavanje na nove situacije. Snalaženje u novim situcajima.
Korišćenje prethodnih znanja za snalaženje u novim situacijama.
Učenje iz iskustva.
Sposobnost rešavanja problema.
Inteligencija je potencijal koji čini kombinacija urođenih karakteristika, ali oblikuje se i iskustvom i učenjem.
Postoje istraživanja koja pokazuju da se na inteligenciju deteta može uticatzi. Bitna je ishrana do druge godine života. Dojenje i što kvalitetnije namirnice utiču na inteligenciju kasnije tokom života. Stimulacija- fizička i socijalna su bitne za razvoj intelektualnih sposobnosti.
Školovanje, sticanje znanja i iskustva- postoje nalazi koji sugerišu da svaka godina školovanja povećava inteligenciju merenu testovima inteligencije za nekoliko jedinica.
Brojne su definicije, a i podele inteligencije. Najčešće su podela na verbalnu i neverbalnu; kristalizovanu i fluidnu, itd.
U poslednje vreme proučavaju se i uvažavaju razne vrste inteligencije, ranije zapostavljene- muzička, telesna, prostorna, interpersonalna, intrapersonalna, itd.
Razlike u inteligenciji nisu dovoljne da bi objasnile razlike u postignućima među ljudima. Pored inteligencije za značajna dostignuća bitni su i:
odluka
motivacija
vežba
okruženje- koje je podsticajno i podržavajuće
usmerenost pažnje
sposobnost odlaganja trenutnog zadovoljenja
