Adolescencija je faza života koja se često opisuje kao vreme burnih promena, konfuzije i tranzicija. Predstavlja razvojnu krizu i kao svaka životna kriza u isto vreme je šansa i rizik.
Adolescent se oseća moćno, radosno, pun je ideja, ali i često menja raspoloženja, preispituje se, ima dileme i brojne nesigurnosti.
Period adolescencije prema uzrasnom kriterijumu su preadolescencija (10-13), rana adolescencija (14-16) i pozna adolescencija (17-20). Gornja granica je rastegljiva u zavisnosti od kulture. U našoj kulturi to je često perido produženog detinjstva i zavisnosti i neki autori spominju i 26. godinu kao završetak adolescentnog perioda života. U ovom članku istražićemo zašto je adolescencija tako važna i kako može biti ključno vreme za lični razvoj i transformaciju.
Kada tinejdžer stupi u adolescenciju, on započinje proces ponovnog otkrivanja sebe. To je vreme kada se stari identiteti počinju rastvarati, a nova saznanja i iskustva oblikuju novu sliku o sebi. Najčešće klijenti sa kojima radim otkrivaju da neka od njihovih prethodnih uverenja i vrednosti više ne odgovaraju njihovom istinskom identitetu. Ovo dovodi do konflikta i traženja nove osnove za identitet. U ovom periodu života odigravaju se izrazito burne, dinamične i brze promene koje su uporedive sa promenama u najranijem detinjstvu. Raskorak između intelektualne zrelosti i emocionalnog razvoja je uzrok adolescentne krize. Uzrok adolescentne krize može biti i neadekvatan odgovor sredine na burne promene u ponašanju. Nesklad postoji i između emocionalnog života koji je razvijen i emocionalnog izražavanja, te burne ekspresije mladih podsećaju na dečje ispoljavanje emocija. Postoji sklonost ka afektivnom reagovanju- teško se kontrolišu emocije, impulsivno, burno i prenaglašeno se reaguje. Adolescenti su skoncentrisani na sebe i empatija je još u razvoju, pa ne mogu da osete i razumeju emocionalna stanja drugih, pa samim tim teško im je da razmenjuju, dele, užive se i saučestvuju u relacijama sa odraslima. sa druge strane sa vršnjacima prave afektivne simbioze u kojima “dele ista osećanja”. Adolescencija je vreme kada se razvijaju duboki emocionalni odnosi i prijateljstva. Tinejdžeri često traže pripadnost i podršku vršnjaka dok se bore s pitanjima identiteta i sopstvene vrednosti.
Promene su i fizičke i saznajne i emocionalne i socijalne. Promene sa kojima se adolescent susreće, a roditelji im svedoče su:
- zainteresovanost za fizički izgled
- promene raspoloženja (emocionalni ispadi)
- promena odnosa prema porodici i sredini (otpor prema autoritetu i interes za standarde vršnjačkih grupa)
- interes za suprotni pol
- interes za nove teme- teorije, fantazije, filozofije
Jedna od ključnih karakteristika adolescencije jest potreba za autonomijom i nezavisnošću. Tinejdžeri često teže oslobađanju od roditeljske kontrole i istraživanju sveta na svoj način. Ovaj proces može biti izazovan kako za tinejdžere tako i za njihove roditelje. Primer iz prakse bi bio klijenat koji se suočava sa konfliktima sa svojim roditeljima koji su težili da ga zadrže pod svojom kontrolom. Kroz terapiju počeo je da razume svoju potrebu za nezavisnošću i kako da je izrazi na zdrav način, dok su se njegovi roditelji učili kako da ga podrže u ovom procesu.
Ali adolescencija nije samo vreme konfuzije i borbe. To je i vreme kada se otvaraju mogućnosti za lični rast i razvoj. Kroz proces istraživanja i samopoznavanja, tinejdžeri mogu otkriti svoje talente, strasti i ciljeve za budućnost. Mladi se pripremaju za preuzimanje odgovornosti za samostalan život. Tragaju za identitetom – Ko sam ja u stvari? Kakav sam mogao da budem? Kakav bih mogao da budem? Počinju da se interesuju za politiku ili stilove života, možda porodični rodoslov, postanak sveta, religiju i slično.
Zadaci adolescencije su:
- Prihvatanje telesne šeme
- Prihvatanje uloga svog pola
- Zadovoljstvo izborom profesije
- Pozitivan doživljaj pripadnosti porodici
- Pripadnost vršnjačkim i socijalnim grupama
Kako roditelji i terapeuti možemo podržati tinejdžere tokom ovog važnog perioda? Prvo, važno je pružiti im podršku i razumevanje dok prolaze kroz sve teškoće i konflikte. Takođe je važno da im pružimo prostor i slobodu da istraže svoj identitet i svoje želje bez suvišne kontrole i pritiska. Kroz otvoren i podržavajući odnos, tinejdžeri mogu osećati sigurnost da istraže svoje potencijale i da se razvijaju kao individue. Bitno pitanje za roditelje je da li primećuju prihvatanje sebe kod svog deteta ili je lista znakova koji ukazuju na neprihvatanje obimija. Adolescentna kriza lomi se oko problema izgrađivanja pozitivne slike o sebi koja se odvija na dva nivoa kao prihvatanje burnih unutrašnjih promena i usklađivanje neusklađenih linija razvoja- socijalnog, intelektualnog i emocionalnog. Adolescent više zna nego što može. Lomi se i oko regulisanja odnosa sa okolinom koja može da ne prihvata sliku koju mlad čovek ima o sebi ili da neadekvatno reaguje na omnipotenciju mladih. Zrelo razrešenje adolescentne krize je prihvatanje pozitivne slike o sebi.
Adolescencija je važna faza života koja može biti vreme kada se ponovo rađamo – vreme kada se rastvaraju stari identiteti i oblikuje nova slika o sebi. Kroz proces istraživanja, samopoznavanja i razvoja odnosa, tinejdžeri mogu otkriti svoj puni potencijal i pripremiti se za budućnost.
