Teško je slušati drugoga dok govori.Mnogo je lakše(i ljudi to češće i rade) skupljati dokaze koji pokazuju kako ste u pravu, uskakati sa sopstvenim viđenjima situacije, suditi, tražiti greške, itd. Slušanje je osnov dobre komunikacije. U vezama je slušanje retkost. Umesto da slušaju svog partnera/ku ljudi često pseudoslušaju- ne uživaju u tome što partner priča, ne pomažu, ne uče, ne razumeju.
Ono što ljude sprečava da slušaju:
Čitanje misli: ljudi ne slušaju ono što im se kaže, već pokušavaju da „provale“ šta druga osoba misli. Usmereni su na ton glasa, položaj tela, izraze lica i druge neverbalne signale. Ignoriše se ono što je očigledno u korist imaginarnog.
Fokusiranost na sebe: on će reći, onda ću ja- ni ne slušate šta druga strana kaže, ne čujete drugu stranu i poentu jer vam je bitno ono što vi hoćete.
Filtriranje: sluša se nešto, a ne nešto drugo. Možete biti nabaždareni na neko osećanje vašeg partnera ili neku temu, (vaspitanje dece, porodični odnosi) i slušate samo to. Sve što nije ono što Vam je bitno jednostavno ne slušate.
Osuđivanje: prestajete da slušate jer osuđujete nešto što ste čuli ili slušate da biste osuđivali i sakupili dokaze za osudu. Prestajete da slušate kada pomisliti da je partner rekao nešto glupo.
Sanjarenja: dok partner priča, odlutate vođeni svojim fantazijama. Nije loše da se zapitate od koje teme bežite u sanjarenje. Kada sanjarenje počinje- na kojoj temi?
Savetovanje: ne uzimate u obzir da postoji potreba samo da budemo saslušani. Odmah tražite najbolje rešenje. Nekada je ljudima potrebno samo da ih saslušate, a ne da im kažete šta treba da rade.
Sparing: slušate samo da bi se svađali. Pozicija i odbranbeni stav. Koju god temu da otvori za Vss je to uvod u svađu.
Potreba da se bude u pravu: sve ćete uraditi da bi bili u pravu. Menjati temu, lagati, optuživati, itd. Razgovor je situacija koja služi da bi bili u pravu.
Smeh i razbibriga: bežanje od ozbiljnih tema. Razgovor se koristi u cilju zabave.
Servilnost: prebrzo se slažete. Tako je, žao mi je, u pravu si, ispraviću to. Ne razgovarate i ne slušate kako ne bi došli do konflikta, već se odmah slažete.
Šta vas sprečava da slušate? Koji mehanizam najčešće koristite? Ima li nešto zajedničko za situacije u kojima blokirate slušanje? Koju temu imate problem da slušate?
Počnite da slušate šta partner priča. Kada počnete da slušate možete se osećati anksiozno, alarm se može upaliti, možete izgovoriti nešto što ni ne pretpostavljate i iznenadite sebe. Nemojte da vas to obeshrabri. Strategijama slušanja zamenićete blokatore. Nije dovoljno da zatvorite usta i otvorite uši, da bi saslušali drugu osobu treba da je čujete, ali ne samo to.
Aktivno slušanje podrazumeva parafraziranje, rasvetljavanje i davanje povratne informacije.
Parafraziranje podrazumeva ponavljanje poruke koju ste čuli svojim rečima. Ono što čujem je; Drugim rečima; Osećaš; Misliš, itd. Parafraziranjem prevenirate blokatore komunikacije. Kada ponovite ono što ste čuli nećete pogrešno razumeti, pružate osećaj da slušate i razumete, bes neće eskalirati, zapamtićete šta je rečeno. Pokušajte to prilikom sledeće komunikacije.
Razjašnjavanje. Postavljate pitanja kako bi bolje razumeli. Cilj je da razumete, bude vam jasno, pomognete. Kako si se tada osećao/la? Šta si mislio/la? Pitajte sve što Vam nije jasno.
Povratna informacija. Vaša reakcija na to što ste čuli. Izrazite svoje misli, osećanja, stavove, želje. Dobro je da povratna informacija stigne u pravo vreme, da bude iskrena i podržavajuća. Iskrena znači ne oštećena strahovima i manipulacijom. Podržavajuća znači da ne budete brutalni ili grubi ako je vaša povratna informacija negativna. Mislim da nisi u pravu je dobar način da date vaše mišljenje.
