Razmaženost je jako izražen egocentrizam deteta, usmerenost samo na sebe, svoje potrebe bez uzimanja u obzir onoga što drugi žele. Razmaženost nema veze sa materijalnim statusom roditelja, već je posledica pogrešnih vaspitnih postupaka. Odrasli detetu daju ono što misle da ono želi, pa dete ni ne zna šta želi i ne poštuje pravo drugih da im ne ispune želje. Kao posledica razmaženosti pojavljuje se nedruštvenost, lenjost, moralna neodgovornost, itd. Razmaženo dete je zakinuto u mogućnosti da se osamostali.
Do razmaženosti dovode:
- ambicije roditelja
- preterani izlivi ljubavi
- preterana briga o jedincima
- specijalne situacije- bolest deteta
Kako sa razmaženim detetom i čemu ga podučavati:
- svi ljudi imaju potrebu da vole i da budu voljeni- dete koje je razmaženo treba podsticati da voli, a ne samo da bude voljeno
- dozvoliti detetu da zna i kaže šta želi
- učiti ga da daje, a ne samo da prima
- učiti ga da se ponekad odriče i žrtvuje zbog drugih
