Od čega zavisi školski uspeh deteta

Tokom školovanja i dete i roditelji se susreću sa brojnim zadacima. Roditeljima neuspeh deteta u školi zadaje brige, posebno ako je dete neuspešno u školi, a dobro se ponaša u kući ili ako je uspešno u školi, a kod kuće pravi probleme i zadaje brige.

Ono što određuje (ne)uspešnost u školi su:

  • individualni faktori:
  • sposobnosti
  • motivisanost deteta da ostvari uspeh
  • interesovanja
  • socijalno- emocionalne zrelosti
  • emocionalna stabilnost i sigurnost, razvijene socijalne relacije sa vršnjacima, socijalne sposobnosti, navike i veštine
  • neke odlike ličnosti kao što su marljivost, samopoštovanje i samopouzdanje
  • pripremljenost za školu

 

  • Faktori porodične sredine:
  • sturktura porodice
  • vrednosti
  • odnosi
  • uloge
  • organizacija porodičnog života
  • obrazovni status roditelja
  • zahtevi i očekivanja roditelja
  • roditeljska podrška ukupnom razvoju detetu

 

  • Faktori školskog konteksta:
  • zahtevi koje postavlja škola
  • kolektiv
  • grupe vršnjaka
  • učitelj/nastavnici

Postignuće deteta kao (ne) uspeh roditelja

Jako je bitno kakva su očekivanja roditelja. Da li je ono što očekuju od deteta i postavljaju mu kao standard u saglasnosti sa njihovim ličnim postignućima.

Roditelj bi trebao da podržava saznajni razvoj deteta, podstiče radoznalost, pomogne detetu da uspostavi radne navike, vrednuje obrazovanje i sticanje znanja, itd.

Podjednako bitno je nagraditi uspeh i pružiti podršku u situaciji neuspeha. Ne treba kažnjavati neuspeh deteta, jer je neuspeh već kazna za dete. Dete se može podržati tako što mu se pruži neposredna pomoć u radu, jača samopouzdanje i samopoštovanje. Detetu je podrška roditelja uvek potrebna, a posebno kada se oseća neuspešno.

Školski uspeh je samo jedan deo opšte uspešnosti deteta. Na uspeh deteta utiču vaspitni stavovi i postupci roditelja. Stavovi roditelja i okoline i vrsti i stepenu pomoći detetu u radu su različiti. Različiti stavovi roditelja o stepenu pomoći detetu su:

  • stav nezainteresovanosti- dete treba da se oslanja na vlastite snage
  • ne uključivanje u rad direktno- detetu se pruža opšta podrška i podsticaj
  • povremeno uključivanje- na zahtev deteta ili kada roditelj proceni da je detetu potrebna neposredna pomoć
  • potpuna kontrola nad radom- roditelj školske aktivnosti doživljava kao zajednički posao
  • potpuna “zaštita”- roditelj preuzima teret školskih obaveza na sebe

Školski neuspeh deteta može da ukaže na neprihvatanje roditeljske odgovornosti u pružanju podsticaja i vođenja dečjeg razvoja.

Školski uspeh deteta često je znak uspeha roditelja u podsticanju postignuća svog deteta. 

Izvor: “Škola za roditelje”