Pored depresije, anksioznost je danas najrasprostranjeniji problem zbog koga se ljudi obrate psihoterapeutu.
Svaka osoba je ponekad u određenoj meri anksiozna. Svako ponekad brine, napet je, nervozan, itd. Različiti su načini na koji se ljudi nose sa napetošću.
Neko lomi prste, neko grize nokte, neko je u stalnim”akcijama”, pokušava da sve drži pod kontrolom, na mestu, čisto, itd. Pokušavajući da prevladaju napetost neki ljudi se okreću alkoholu, drogama, neki meditacijama, tehnikama disanja i relaksacije, itd.
Anksioznost ima dobre strane- blag stepen pokreće na rešavanje problema, učenje i produktivnost. Problem je kada je intenzitet anksioznosti visok, preplavljuje, crpi kapacitete za druge stvari i kada je čovek u stanju borbe, bežanja ili ga parališe. Svaki čovek ima neke uobičajene metode kojima se nosi sa napetošću i(li) brani od nje. Kada tipični mehanizmi nisu dovoljni anksioznost se ispoljava kao simptom.
Anksioznost se manifestuje na razne načine. Najpoznatija manifestacija anksioznosti je napad panike. Čovek koji doživljava napad panike prestrašen je, srce ubrzano lupa, znoji se, plaši se da će umreti, misli lete, trese se, misli lete, ima doživljaj da ima srčani napad, itd.
Anksioznost se ispoljava i kao nemogućnost da se otpočne ili završi zadatak, odlaganje, nemogućnost fokusiranja, lako odustajanje, nedostatak motivacije, nemogućnost organizovanja, itd.
Anksioznost se manifestuje i kroz probleme sa snom. Čovek ne može da utone u san, ostane budan dovoljno dugo da bi se naspavao i odmorio. Osoba koja je budna u krevetu i razmišlja o problemima, obavezama, rokovima, novcu, šta je sve čeka, porodičnoj situaciji, ljubavnom životu i uz to brine o aktuelnim temama je primer osobe koju muči anksioznost.
Anksioznost nalazi put i kroz psihosomatske simptome, kao i kroz probleme u ponašanju, teškoće na radnom mestu ili socijalnom funkcionisanju. Manifestuje se i kroz fobije, opsesivno- kompulzivni poremećaj, neku od formi samopovređivanja, itd.
Frojd je govorio o realističnim strahovima i onima koji su posledica unutrašnjeg konflikta. Govorio je i da anksioznost može da se pojavi umesto bilo koje emocije. Anksioznost ima nesvesno značenje koje je specifično i individualno za svaku osobu. Na psihoterapiji zajedno sa terapeutom klijent shvata kakvo značenje ima njegov simptom i zajedničkim radom ga prevazilazi.
