Nekad ti ne treba rešenje, nego kapacitet da izdržiš
Postoji jedna zabluda zbog koje se mnogi ljudi iscrpljuju.
Da je unutrašnji konflikt znak da nešto nije u redu.
Da, ako ste rastrzani, znači da grešite.
Da, ako ne znate šta želite, znači da ste slabi.
Da, ako osećate dve suprotne stvari istovremeno, hitno morate da presečete.
Pa ljudi dolaze na terapiju sa rečenicama:
- „Recite mi da li da ostanem ili odem.“
- „Ne mogu više da budem u ovoj dilemi.“
- „Moram da znam šta hoću.“
- „Kad bih samo bila sigurna, sve bi bilo lakše.“
A istina je često potpuno drugačija.
Problem nije uvek konflikt.
Problem je što nismo naučili da ga podnesemo.
Unutrašnji konflikt nije kvar sistema
Psihodinamski gledano, konflikt je sastavni deo psihičkog života.
U nama postoje različiti delovi:
- jedan želi sigurnost, drugi slobodu
- jedan želi bliskost, drugi se boji zavisnosti
- jedan želi mir, drugi strast
- jedan želi da ostane lojalan, drugi da bude autentičan
- jedan želi da odraste, drugi da bude zbrinut
Kada su ti delovi u sukobu, čovek oseća napetost.
To ne znači da je „poremećen“.
To znači da je u kontaktu sa sobom.
Zašto neki ljudi ne mogu da izdrže dilemu
Jer su rano naučili da za složenost nema mesta.
U nekim porodicama moglo se biti samo:
- dobar ili loš
- zahvalan ili nezahvalan
- jak ili slab
- poslušan ili odbačen
Nije bilo mesta za:
- „volim te i ljuta sam na tebe“
- „želim ovo i plaši me“
- „nisam sigurna, ali razmišljam“
Ako dete nije smelo da ima ambivalentna osećanja, kasnije će i najmanji konflikt doživljavati kao opasnost.
Zato odrasla osoba ne podnosi napetost između dve istine i želi hitno rešenje.
Primer iz života: žena koja ne zna da li da ode iz veze
Kaže:
„On je dobar čovek, ali nisam srećna.“
„Plašim se da ću pogrešiti ako odem.“
„Plašim se da ću se ugušiti ako ostanem.“
Ako ne može da podnese konflikt, uradiće jedno od sledećeg:
- ostaće i ubeđivati sebe da joj je dobro
- otići će impulsivno pa se vraćati
- tražiće od svih savet šta da radi
- optužiće sebe da je „luda i nezahvalna“
Ali kada čovek razvije kapacitet da nosi konflikt, može da kaže:
„Ne znam još. I mogu da budem sa tim.“
Tada odluka sazreva umesto da eksplodira.
Primer muškarca kome je „dosadno“
Spolja ima sve:
- posao
- partnerku
- stabilnost
I stalno govori da mu je dosadno.
Često dosada nije dosada.
To je unutrašnji konflikt između dela koji želi sigurnost i dela koji želi vitalnost. Između adaptiranog života i neproživljenog selfa.
Ako ne podnese konflikt, tražiće brza rešenja:
- aferu
- beg
- impulsivne promene
- stalnu stimulaciju
Ako ga podnese, može početi da pita:
„Gde sam se ja izgubio u životu koji sam izgradio?“
To je početak razvoja.
Šta terapija zapravo radi
Mnogi misle da terapija daje odgovore.
Nekada daje.
Ali često radi nešto dublje.
Pomaže čoveku da postane dovoljno širok da izdrži ono što je ranije delovalo nepodnošljivo.
Da može da voli i da se ljuti.
Da želi i da se plaši.
Da ne zna, a da se ne raspadne.
Da oseća tugu bez paničnog povratka starom.
Da ne mora odmah da preseče da bi se smirio.
To je emocionalno sazrevanje.
Kako izgleda zrelost
Ne ovako:
„Nikad nisam u dilemi.“
„Uvek znam šta hoću.“
„Nemam kontradiktorna osećanja.“
Nego ovako:
- „Rastrzana sam, ali neću sebe izdati.“
- „Plašim se, ali mogu da ostanem prisutna.“
- „Još ne znam, ali neću bežati od sebe.“
- „Dve istine postoje u meni i obe imaju pravo glasa.“
Zašto ljudi žure da reše konflikt
Jer ih konflikt podseća na stare osećaje:
- nemoć
- haos
- usamljenost
- krivicu
- strah da će izgubiti ljubav
Zato današnja dilema nije samo današnja dilema.
U njoj često odzvanja stara psihička istorija.
Ako ste sada u konfliktu
Možda vam ne treba još jedan savet.
Možda vam ne treba da vas neko natera da presečete.
Možda vam ne treba da se „saberete“.
Možda vam treba:
- prostor
- razumevanje
- regulacija
- vreme
- kapacitet da budete sa sobom dok se istina formira
