Donošenje odluka je sastavni deo života, ali za neke ljude to može biti izuzetno izazovno, gotovo parališuće. Kao psihoterapeut često sam se susretala sa klijentima koji se bore s ovim obrascem ponašanja. U ovom članku istražićemo zašto ljudi izbegavaju donošenje odluka, kako to može uticati na njihov život i odnose, te kako se može pronaći put ka promeni.
Jedan od razloga za izbegavanje donošenja odluka leži u strahu od mogućih posledica. Jedna od mojih klijentkinja stalno je odlagala donošenje važnih odluka o svom karijernom putu jer je strahovala od neuspeha i mogućih posledica koje bi to moglo doneti. Ova vrsta straha često proizilazi iz dubljih emotivnih konflikata i nesigurnosti koje osoba možda nije svesna. Ako bi promenila posao ili na trenutnom poslu otvorila temu o promeni pozicije mogla bi da doživi odbacivanje, kritiku, osudu, surovu reakciju, neuspeh, a emocije koje bi takve situacije donele su nešto što je izbegavala.
Drugi razlog za izbegavanje donošenja odluka može biti povezan sa sumnjom u svoje sposobnosti da se donese ispravna odluka. Ako neko sumnja u to da je dovoljno sposoban, pametan, vešt u analizi opcija za i protiv i presecanju na jednu stranu to može da parališe i spreči u angažovanju u procesu donošenja odluke.
Osim toga, izbegavanje donošenja odluka može biti povezano s nesigurnošću u sopstvene vrednosti, želje, interesovanja i potrebe. Osoba može biti toliko fokusirana na potrebe drugih ili na izbegavanje konflikta da zanemari svoje sopstvene potrebe i želje. Neki ljudi će se pre odreći sopstvenih želja i potreba kako bi izbegli donošenje odluke za koju procenjuju da bi mogla izazvati konflikte u odnosima.
Raspoloženje utiče na donošenje odluka. Preporuka je da važne odluke, odluke koje mogu imati dalekosežne efekte, ne treba donositi u afektivnom stanju, posebno kada je neko besan, depresivan, preplašen.
Potreba za nepogrešivošću povezana je sa intenzivnom strepnjom (anksioznost) koja vodi u izbegavanje i odlaganje donošenja odluke. Dok god osoba sama sebi stvara anksioznost i usmerava svoju pažnju na brigu i razmišljanje o mogućim negativnih ishodima umesto da razmišlja o mogućim alternativama i pozitivnim ishodima donošenje odluke će izgledati kao noćna mora. Mnogo korisniji stav za donošenje odluka jeste prihvatanje mogućnosti da se pogreši jer svi mi ljudi nekad grešimo. Odustajanje od zahteva za nepogrešivosti dovodi do smanjenja anksioznosti. Umesto da bude anksiozan čovek brine, a briga je emocija koja prati opasnost, ali i emocija koja koristi u iznalaženju najboljeg rešenja.
Iako izbegavanje donošenja odluka može doneti privremenu olakšicu, dugoročno može imati negativne posledice na život i odnose. Ovo ponašanje može dovesti do propuštanja važnih prilika, stagnacije u ličnom i profesionalnom razvoju, kao i do osećaja nezadovoljstva i bespomoćnosti.
Ipak, postoji nada za one koji se bore s ovim obrascem ponašanja. Ključno je da osoba postane svesna svog obrasca izbegavanja donošenja odluka i da istraži dublje emotivne uzroke ovog ponašanja. Kroz terapijski proces, osoba može naučiti da prepozna i izrazi svoje potrebe i želje, da razvije samopouzdanje u svoje sposobnosti da donese ispravne odluke, kao i da se suoči s eventualnim strahovima i nesigurnostima.
Neke opšte preporuke za donošenje odluka su:
-u obzir uzeti sve dobiti i štete koje možete imati
-uzeti u obzir i racionalne elemete, ali i ono što osećate. Najbolje odluke se donose kada se sluša i razum i srce
-poraditi na emocionalnim blokadama koje ometaju odlučivanje
-preuzimanje odgovornosti za donošenje odluka
-konsultujte se sa drugima, poslušajte savet, mišljenje, nečiju perspektivu, ali sami odlučite.
Neke uobičajene rečenice koje možemo čuti od nekoga kome je teško da se opredeli i donese odluku mogu biti:
-Hoću i jare i pare.
-Ne znam šta hoću, ne znam šta neću.
-Ništa nije savršeno i ništa nas ne može u potpunosti zadovoljiti. Al ako verujem u to da jeste, da ću naći neko savršeno rešenje za koje mislim da postoji, biće mi teško da donesem odluku.
-Kada sam u poziciji da moram da prelomim na jednu stranu osećam veliki strah da ću pogrešiti i to me parališe.
-Imam potrebu da dobijem sve i ako vidim da se altenrative isključuju.
-Ne mogu da se odreknem ničega.
-Kao beg od donošenja odluka koristim nerazmišljanje, kuliram, blejim.
-Ne mogu da preduzmem odgovornost za lične odluke. Uvek tražim nekoga ko bi odlučio umesto mene.
-Plašim se da ću pogrešiti.
-U svemu moram biti najbolji/a, besprekoran/a.
Izbegavanje donošenja odluka može biti izazovno ponašanje koje može imati negativne posledice na život i odnose. Međutim, kroz terapiju i rad na samorazumevanju, moguće je prevazići ovaj obrazac ponašanja i pronaći put ka donošenju hrabrih i autentičnih odluka koje će voditi ka ispunjenijem životu. Ako se prepoznajete u ovim opisima, ne ustručavajte se da potražite podršku stručnjaka kako biste krenuli ka pozitivnim promenama u svom životu.
