Sve češće mi ljudi pričaju kako rade stvari koje znaju da nisu dobre za njih. Nekome to bude kladionica koja jede pola plate, drugome prejedanje ili preterano skrolovanje, a treći se potpuno prepušta brigama o partneru koga ne ceni, površnim kontaktima, popularnim trendovima kako se i gde provodi vreme. Na površini deluje da je sve „normalno“ – ljudi funkcionišu, obavljaju svoje obaveze, „brinu o svemu“. Ipak, ispod toga krije se unutrašnja praznina.
Ljudi rade ono što ne bi trebalo da rade zato što ne rade ono što bi morali da rade, da se razvijaju i ispunjavaju svoje razvojne zadatke- često je govorio moj učitelj psihoterapije.
Ranije je psihologija mnogo pažnje posvećivala tome šta ljudi potiskuju – seksualnost, emocije, agresiju. Freud je govorio da potisnuto stvara patnju. Danas, savremeni autori primećuju drugačiji obrazac: problem je što ljudi ne investiraju dovoljno u svoje autentične ciljeve. I u svom radu primećujem promenu paradigme, danas mi se čini da mi je glavna tema sa ljudima način na koji pokušavaju da pobegnu od praznine koja je posledica bežanja od razvojnih zadataka. I od prijatelja čujem da bi im glavna tema bila osmisle svoje postojanje, a da im to bude smisleno, vredno i da investiranje u to što im je značajno donese životno zadovoljstvo.
Investicija u sopstveni život
Marsha Linehan je u okviru dijalektičke bihevioralne terapije (DBT) pokazala da emocionalna disregulacija često vodi ka destruktivnim obrascima. Ljudi koji ne ulažu u svoje vrednosti i autentične ciljeve traže načine da ublaže prazninu – impulzivno, često samopovređujuće ili destruktivno. S psihodinamske strane, ovo je oblik begstva od sopstvenog unutrašnjeg sveta. Ljudi se, nesvesno, odmiču od svojih unutrašnjih konflikata i osećanja praznine tako što preusmeravaju energiju spolja: u destruktivne navike, u kontrolu ili kritiku drugih, ili u opsesivnu brigu o drugima.
Miller & Smith (2020) govore o fenomenima „behavioral substitution“ – kada ne ulažemo u ono što nam je važno, razvijamo kompulzivne navike. Kladionica, prejedanje, beskonačno skrolovanje po internetu – to nisu samo loše navike, to je način da se popuni praznina koja nastaje nedostatkom autentične investicije. Psihodinamski, može se reći da kompulzija predstavlja pokretanje energije koja nije usmerena konstruktivno, i često je povezana sa unutrašnjim konfliktima ili izbegavanjem osećanja praznine, straha ili neuspeha. Ove navike nisu slučajne: one su zamena za autentičnu investiciju, način da se kratkoročno ublaži osećaj praznine i dosade. To može biti to do lista, uvek pun kalendar, 30 stvari koje moram da uradim danas, TikTok, Reels, dopisivanje sa kolegama, lekovi, alkohol
Odnosi, seksualnost, prevare
Esther Perel u svojim istraživanjima pokazuje kako nedovoljna ulaganja u autentične odnose i seksualnost vode do emotivne praznine i problema u vezama. Ljudi beže od osećaja unutrašnje praznine kroz kontakte koji nisu autentični: partneri koji traže dopisivanje sa drugima ili stalno potvrđivanje spolja – sve je to pokušaj popunjavanja unutrašnje praznine, ne stvarna potreba. Mnogi ljudi ne varaju samo zbog privlačnosti drugoj osobi, već zbog osećaja „deadness“ (emocionalne mrtvosti ili praznine) u vezi. U tom prostoru emocionalne mrtvosti, osoba može početi da traži „iskru“ van veze – ne zato što fizički želi nekog drugog, već zato što traži osećaj života, uzbuđenja i individualnosti koji mu nedostaje. Neverstvo, u tom smislu, postaje simptom unutrašnje praznine, a ne samo moralni ili etički problem.
Kritičnost i praznina
Kristin Neff pokazuje da ljudi koji nisu u kontaktu sa sopstvenim vrednostima i osećajem smisla često budu previše kritični prema sebi i drugima. Umesto da investiraju u život koji ih ispunjava, fokusirani su na kritiku, poređenje i kontrolu. Rezultat je depresija, anksioznost i osećaj da život prolazi pored njih. Primer bi mogla biti osoba koja radi posao koji joj nije važan, samo da bi ispunila očekivanja drugih, stalno kritikuje kolege i poredi se sa njima, umesto da ulaže u ono što je za nju smisleno.
Zaključak
Praznina koju ljudi osećaju nije samo „nedostatak nečega spolja“. To je signal da ne ulažemo u svoje vrednosti, autentične ciljeve i odnose sa sobom i drugima. Kada ne ulažemo, prazninu popunjavamo navikama, distrakcijama ili tuđim životima.
Učenje kako prepoznati svoje vrednosti, investirati energiju u autentične ciljeve i graditi odnos sa sobom i drugima, zapravo je ključ za prevazilaženje savremene praznine – i za otkrivanje smisla koji se ne može kupiti ili zameniti spoljnim distrakcijama.
