- Vreme provedeno nad knjigom, samo po sebi, nije pokazatelj, ni garant dobro naučenog gradiva. To što neko uči deset, pet ili petnaest sati ne znači puno. Računa se koliko dobro je naučeno gradivo. A ono što vodi uspešno naučenom gradivo je ponavljanje. Koliko puta smo ponovili gradivo je ono što se računa. Umesto toga da gledate na sat, gledajte koliko puta ste prešli gradivo. Mnogo je korisnije ponoviti tri puta, nego učiti tri sata.
- Kada učite imajte na umu da se celina sastoji od delova. Podelite gradivo na delove koje ćete prelaziti. Učite deo po deo i tako učeći gradiće se cela slika. Planirjte. Podelite celinu na delove koje ćete prelaziti. Ponavljajte deo po deo koji ste prešli.
- Pristupite učenju kao igri koja ima pravila i nagrade. Svi mi volimo da se zabavljamo. Volimo i nagrade. Napravimo naviku da učenju pristupamo kao igri- što učenje na neki način i jeste. Učenje i usvajanje novih znanja je nastavak i produžetak dečje igre. Setite se koliko ste uživali u igri kao dete- toliko možete uživati i u učenju. Ako je bazično interesantna aktivnost kakva je sticanje novih znanja preokrenuta u napornu i nepoželjnu- nešto nije u redu. U našem obrazovnom sistemu problem je u kurikulumu kao takvom- učenici učenje doživljavaju kao muku i teret, kao nepoželjno i nametnuto spolja. Korisno bi bilo odvojiti učenje, kao sticanje znanja i produžetak igre, kao aktivnost koja je prijatna, poželjna po sebi i vodi pozitivnim promenama od načina provere tog znanja ili bilo kog faktora koji je takvom čini i pristupiti mu sa uživanjem- što učenje po sebi i pruža i predstavlja.
- Budite odmorni. Ponavljajte i periode odmora. Učite, ponavljajte gradivo, odmarajte se, ponavljajte odmor. Naši studenti najčešće uče noću. Postoji podela na ljude sove i ljude ševe. Tačno je da nekom više odgovara i više koristi ima od učenja u kasnim časovima, ali je i tačno da najviše koristi imamo od učenja kad smo odmorni, čili i veseli 🙂
