Mnogo je simptoma koji čine Aspergerov sindrom i neko ih može imati nekoliko, a neko gotovo sve i zbog raznolikosti simptoma i njihovih kombinacija ne postoje dve osobe sa Aspergerovim sindromom koje su iste. Uobičajeno je da postoji nedostatak empatije, stereotipni načini ponašanja, interesovanja, aktivnosti, kao i teškoće u uspostavljanju i održavanju prijateljstava, deljenja sa drugima i uzajamnost. Vrlo verovatno će osoba sa ovim sindromom uspostaviti odnos sa drugima, ali neće uspeti da razume stanja drugog, pričaće ne uviđajući da dosađuje ili da druga osoba želi da ode. Sve u svemu neće moći da adekvatno protumači osećanja i reakcije drugih.
Prvi znaci se primećuju u detinjstvu kada dete stupi u interakciju sa drugom decom. Dete ne razume govor tela drugih, teško uspostavlja ili prekida komunikaciju, ne razume šale, govor nije u skladu sa uzrastom već zvuči kao govor nekog starijeg. Ili govori mnogo o jednoj temi koja njega zanima- razgovor je jednostran, ponekad unutrašnjig govor pretvara u spoljašnji. Dete može da izbegava kontekt očima ili da nepristojno zuri u drugog, pravi neobične izraze lica i položaje tela, neobično hoda. Dete je preokupirano jednim interesovanjem o kome može znati mnogo, najčešće je to neko neobično interesovanje i teme (dizajn enterijera, astronomija, imena zvezda, zmije, itd.) Moguće je da dete kasni sa učenjem kako da koristi viljušku i kašiku, da uhvati loptu, vozi bicikl i ima loš rukopis. Moguće je i da mu smetaju glasni zvukovi, svetlo, ukusi. Da bi dete dobilo dijagnozu treba da ima kombinaciju ovih simptoma i značajne teškoće u socijalnim situacijama. Intelektualni i razvoj govora je normalnog toka.
Tokom adolescencije kod aspergerovaca teškoće u uspostavljanju prijateljstva i učestvovanje u društvenim aktivnostima predstavljaju problem i teško im je da “pročitaju” druge. Moguće je i da će se osećati kao da je “drugačiji/a”. Želeće prijatelje, ali zbog stidljivosti, frustracija, emocionalne iscrpljenosti u odnosima sa drugima odustaće od toga da uklope. Moguće je da će biti i previše naivni, povodljivi i poverljivi i kao takvi mogu biti žrtve vršnjačkog nasilja. Zbog svega toga moguće je da će se adolescent sa aspergerovim sindromom socijalno izolovati ili postati depresivan i(li) anksiozan. Ili mogu da uspostave i održe prijateljstvo sa malim brojem vršnjaka. Nisu zainteresovani za trendove, društvene norme, konvencionalni način razmišljanja. Zainteresovani su za ostvarivanje neuobičajenih ciljeva i odlikuje ih kreativno razmišljanje što može voditi ka uspehu u oblastima za koje su zainteresovani.
Aspergerov sindrom je doživotno stanje koje se vremneom stabilizuje i poboljšava. Tokom života ljudi nauče neke korisne i neophodne društvene veštine, znaju šta su im lične snage i slabosti, razumeju poruke koje im šalju drugi, stupe u značajan odnos sa jednom osobom, imaju decu, itd. Interes za detalje, fokus na uske oblasti neke celine povećavaju šansu ljudima sa aspergerovim sindromom da ostvare značajan uspeh u karijeri. Najčešće su fascinirani tehnologijom i najčešći izbor karijere je inženjerstvo. Mnogo značajne ličnosti imale su simptome aspergera- Mocart, Ajnštajn, Marija Kiri, itd.
