Volja

  Nije tragično ako ne ostvariš cilj, tragično je ako nemaš cilj koji bi ostvario- B.Mays

Volja je sposobnost izbora cilja i organizacija realizacije željenog cilja. Izreka na početku teksta u kontekstu volje samo je delimično tačna. Ukazuje na tragičnost nemanja cilja što je jedna komponenta voljne radnje, ali i ostvarenje cilja je druga komponenta voljne radnje i njegovo neostvarenje ukazuje na problem sa voljom. O volji se govori samo kada se doživi izbor ili odluka. Nema osećaja da smo savladani, naterani na nešto ili da se odigrava neka slepa, nužna radnja.Volju možemo definisati i kao energiju koju racionalni i svesni deo ulaže da bi realizovao svoje želje. Voljnu radnju odlikuje:

  • svesnost cilja
  • svesnost mogućnosti ostvarenja cilja
  • svesnost o načinu na koji cilj možemo ostvariti

Voljna radnja podrazumeva svest o prihvatanju cilja i akciju povodom realizacije cilja. U svim ovim fazama može da postoji poremećaj koji osujećuje završetak voljne radnje.   Nekada je problem da se prihvati određeni cilj i donese odluka. To se dešava kod konfliktnih situacija. Privlači nas odlazak u bioskop i odlazak na zabavu a istovremeno se dešavaju ili bismo da izbegnemo dve nepovoljne stvari ili nas u isto vreme i privlači i odbija nešto kao kada držimo dijetu, a privlače nas kolači. Primer koji najslikovitije može da dočara problem volje zbog konfliktne situacije je magarac iz basne koji je uginuo od gladi jer se našao između dva podjednako udaljena plasta sena i toliko dugo razmišljao za koji da se odluči.

Još neki poremećaji voljne aktivnosti su:

  • slabost volje se ogleda u nesposobnosti izbora, nedoslednosti ciljeva, gašenja motivacije i stremljenja, itd. Slaba i usporena volja može da bude pri prelasku sa zamisli, ideja i želja na čin. Može da se produžuje nedelanje gde su problemi voljne aktivnosti kod realizacije i preduzimanja aktivnosti potrebnih za ostvarenje cilja. Slabost volje se ogleda i u nesposobnosti izbora između različitih ciljeva.
  • sugestibilnost je pasivno i nekritično prihvatanje tuđih naloga i ideja. Važna odlika sugestibilnosti je i to što nema procene o logičnosti i svrsishodnosti takvog izbora.
  • impulsivni fenomeni su nametnuti, neobuzdani fenomeni koji se dešavaju van procesa mišljenja. Osoba ih je svesna, ali ne uspeva da se odbrani. Javlja se impuls, a sa njim i neodoljiva potreba da se zadovolji. Impulsivna želja stvara napetost, od napetosti se brani pražnjenjem koje je praćeno olakšanjem. Olakšanje vodi do kajanja i osećaja krivice. Krug se ponavlja i prekida na isti način.

U svim aktima volje postoji šest koraka:

  • istraživanje- šta je to što želimo, kakve su nam potrebe, koji cilj imamo, čemu težimo
  • analiziranje, promišljanje, izbor između mogućnosti
  • odluka- koja akcija je ključna i najvažnija u datotm trenutku
  • prihvatanje cilja i držanje konstantnim odluku i cilj
  • plan i odabir najboljeg načina da se ostvari cilj
  • istrajavanje i ostvarivanje cilja

Kakve ste vi volje? Imate li volje da ostvarujete voljne radnje?