Najčešće dolaze ljudi jer ih muči anksioznost i depresija, ali i zbog problema koje imaju u vezama sa bliskim ljudima. Lično nisam zagovornik stava da svako treba da ide na psihoterapiju. Mnogo je ljudi koji mogu sami, uz pomoć prijatelja da rešavaju probleme koje život nosi i da žive kvalitetan život, ali mnogo je i onih koji bi mogli mnogo da dobiju kroz psihoterapiju. Mnogo je ljudi koji bi mogli imati koristi od psihoterapije, ali iz nekih razloga donose odluku da se ne obrate psihoterapeutu.Najčešći razlozi za to su sledeći:
- Cena psihoterapije
Mnogo je mladih, entuzijastičnih edukanata koji počinju karijeru i koji rade za niže honorare. Postoje i psihoterapeuti koji variraju cenu u zavisnosti od primanja klijenta. Ljudi gotovo uvek prave neku računicu i dešava se da tek kad je naprave i procene “šta koliko košta” u životu donesu odluku da je psihoterapija isplativa investicija.
- Vreme
Nije lako pronaći slobodno vreme. Posao, porodica, kućne obaveze, odmor i ostale obaveze ne ostavljaju mnogo vremena. Dobra organizacija je ključ za mnogo toga, pa tako i za pronalaženje sat vremena nedeljno za seanse.
- Pravi psihoterapeut
Jedna od najznačajnijih stavki vezana za odlazak na psihoterapiju jeste izbor psihoterapeuta. Za sam proces od važnosti da se klijent i psihoterapeut “pronađu”. Lično mi je često jako žao kad neko odustane od svih dobiti koje može imate zbog lošeg iskustva sa nekim psihoterapeutom. Kada birate odaberite najbolje za sebe.
- Psihoterapija je samo za “bolesne”
Ponekad ljudi ne žele sebi da priznaju da imaju probleme i od njih se brane poricanjem i bekstvom, pa samim tim bi i pomoć stručnjaka bila priznavanje nečega što ne žele sebi da priznaju. Sa druge strane su ljudi sa stavom da njima ne treba pomoć i da je psihoterapija samo za “lude”. Postoji izreka koja kaže da je psihoterapija toliko vredna da bi bilo šteta da je samo za ljude sa većim emocionalnim problemima. Da bi neko bio psihoterapeut sam mora da prođe kroz ličnu psihoterapiju i na svojoj koži oseti vrednosti tog iskustva. Pošto sam sama bila “na kauču” kao i većina mojih prijatelja koji se bave mentalnim zdravljem često zaboravim koliko je teško napraviti prvi korak ka unapređenju svog života.
- Mogu ja to sam
Na početku teksta sam spomenula i ponovo se osvrćem na to da psihoterapija ne treba svima. U teškim vremenima sigurno je mnogo ljudi koji imaju dobre mehanizme i resurse da se sami nose i iz njih izađu snažniji. Ali mnoho je i onih kojima obučeni profesionalci mogu i treba da pomognu. Nekada je dovoljno da se informišete o temama koje vas muče i to toplo preporučujem, čitajte i informišite se o problemu koji imate i dobro je ako je to dovoljno. Ali ako pribegavate mehanizmima prevladavanja problematične situacije koji su dugoročno pogubni, alkohol, rizična ponašanja, izbegavanje, izolacija, itd. sve to može biti znak da ne uspevate sami uz pomoć mehanizama koje imate i da vam je potreban stručnjak. Ono što je nemoguće za jednog čoveka, moguće je za dva.
