Ne postoji jedna definicija koje je opšteprihvaćena kojom se objašnjava stres. Jedna od boljih je ona koja u obzir uzima u obzir fiziološku komponentu stresa, psihološku (odnosi se na procenu pretnje) i socijalnu komponentu stresa. Za stres se može reći da je odgovor organizma na ugrožavajuće stimuluse. Stres je promena, stresni životni događaji izazivaju stresne reakcije.
Psihološki stres se odnosi na procenu i opažanje pretnje. Postoji situacija koja se opaža kao ugrožavajuća i stres je odgovor organizma na situaciju. Stres je odnos između čoveka i sredine, tačnije promena u spoljašnjoj sredini. Kod stresa je ključna procena pretnje. Nešto se dešava što remeti homeostazu organizma i dolazi do fizioloških reakcija koje ukazuju da je organizam ugrožen. Uvek su iste fiziološke reakcije- srce ubrzano lupa i luči se veliki broj hormona. Fiziološke reakcije su signal da je narušena homeostaza, ali i pokušaj adaptacije na izmenjene okolnosti. Reakcije zavise od trajanja, konteksta, reverzibilnosti, poželjnosti, značaja stresora.
Čovek procenjuje ono što se zbiva pitajući se šta je to što se dešava i kakvo to značenje ima za mene. Ono što se dešava može biti doživljeno kao gubitak, pretnja ili izazov.
Sledeće pitanje je šta je to što mogu da učinim. Kako da prevladam situaciju? Odabira se mehanizam prevladavanja i ako je neuspešan vrši se ponovna procena i raspoloživih sredstava.
Stres negativno deluje direktno- srčana, maligna oboljenja, ali i indirektno kod ljudi koji se bore sa stresom koristeći alkohol, cigarete, ne spavaju, premalo ili premnogo jedu, itd.
Ukoliko čovek neuspešno prevladava stres može da iskusi bespomoćnost, depresiju, gubitak samopoštovanja.
Stres ne može biti izbegnut. Sastavni je deo života. Stres ima i pozitivno dejstvo, uslov je zdravlja, razvoja i uspešne adaptacije.
