Da li znate nekoga ko sve čini kako bi se dopao drugima, kako bi dobio nečiju pažnju i prihvatanje? Da li znate nekoga ko je sam sebi dovoljan i niko mu ne treba? Da li znate nekoga ko sve što radi radi kako bi se dokazao?
Karen Hornaj je dala teoriju neuroze koja kaže da se ljudi neurotično ponašaju jer nisu u stanju da se nose sa interpersonalnim problemima sa kojima se susrću iz dana u dan i jer nisu razvili odgovarajuće strategije kojima se izlazi na kraj sa bazičnom anksioznošću. Osnovi anksioznosti, a samim tim i neuroza mogu biti ravnodušnost, dominacija, nedostatak smernica, ponižavajući odnos, nedostatak ravnopravnosti, nepoštovanje individualnih potreba, nedostatak topline, previše ili premalo divljenja, izolacija od drugih, prezaštićenost, neispunjavanje obećanja, učestvovanje u tuđim konfliktima, neprijateljska atmosfera, itd. Neurozu ljudi razviju kako bi kontrolisali i savladali ovakve interpersonalne problem. Tri su mogućnosti na koji ljudi pokušavaju da kontrolišu interpersonalne odnose:
- Pokret ka ljudima- ljudi pokreću ponašanja kako bi dobili afirmacije, prihvatanje, naklonost od drugih ljudi. Čine drugima usluge kako bi ih oni cenili. Teže partneru koji će da rešava njihove probleme. Zanemaruju svoje potrebe čineći usluge drugima.
- Pokret od ljudi- imaju potrebu da budu nezavisni, samodovoljni. Ovakve osobe najčešće stoje po strani, drugi ih opisuju kao suzdržane i hladne. Zadovoljstvo ne mogu da nađu u drugima, već ga traže samo u sebi. Druge vide kao razlog ili potencijalni razlog problema.
- Pokret protiv ljudi- karakteriše ih ekspanzivnost i agresivnost. Očajnički traže uspeh, moć, dominaciju, kontrolu, socijalno priznanje. Uzrok za ovakva ponašanja je strah da će ih drugi iskoristiti i razočarati i kroz moć i sticanje imanja se brane od sveta.
Ljudi koji su dobro prilagođeni ne koriste ni jednu od ovih strategija dominantno, već u zavisnosti od situacije i okolnosti koriste se svakom od njih. Neurotični ljudi preteruju produkujući samo ponašanja iz jedne od ovih kategorija.
Hornaj je u knjizi “Samoanaliza” opisala 10 najčešćih neurotičnih potreba, a to su:
- Neurotična potreba za ljubavlju- ova potreba uključuje želju da se dopadne drugima, da se drugi zadovolje i da se ispune njihova očekivanja. Ljudi kod kojih je ova potreba izražena su jako osetljivi na kritike i odbijanje i u strahu su da ne iskuse bes i neprijateljstvo drugih.
- Neurotična potreba za partnerom koji će preuzeti život u svoje ruke- partner je centar sveta i pokreću se ponašanja kojima upravlja fokus na partnera. Ljudi kod kojih je ova neurotična potreba pokretač ponašanja u strahu su da će ih partner napustiti i sve čine kako se to ne bi desilo. Veruju da je odnos sa partnerom ono što će im spaisti život.
- Neurotična potreba da se život ograniči unutar uskih okvira- pojedinci sa izraženom potrebom da ograniče život žele da budu neprimećeni, da se ne ističu i ne štrče. Imaju male zahteve i zadovoljni su sa malo, izbegavaju da uopšte požele materijalna dobra. Često potcenjuju svoje talente i sposobnosti i žive ispod svojih realnih mogućnosti.
- Neurotična potreba za moć- teži se moći zbog moći. Boje se slabosti, sopstvene ograničenosti, bespomoćnosti. Forsiraju svoju snagu i moć. Moć teže da ostvare kako bi bili moćni.
- Neurotična potreba da se eksploatišu drugi- drugi se posmatraju kroz ono što se može dobiti u kontaktu sa njima. Često se hvale time kako uspevaju da dobiju sve što žele. Druge koriste kako bi od njih dobili ideje, novac, seks, moć.
- Neurotična potreba za prestižom- teže javnom prepoznavanju i priznanju. Sve što postižu, postižu, ali i vrednuju na osnovu toga kako se u društvu gleda na to. Novac, izgled, stil života, ljubav se stiču zbog toga što su kategorije prestiža i priznate su kao vredne. Ovu potrebu često prati strah od gubitka statusnih simbola i javnog poniženja, gubitka statusa i sramote koju predviđaju.
- Neurotična potreba za divljenjem- narcističke strukture ličnosti imaju izraženu potrebu za divljenjem. Slika koju ostavljaju je najbitnija i sve što rade rade kako bi im se drugi divili. Teže tome da im se ljudi dive zbog onoga kako se predstavljaju, a ne zbog onoga što realno jesu.
- Neurotična potreba za ličnim postignućima- stalna potreba da se postigne još više. Iza nje je najčešće osećanje nesigurnosti i veliki strah od neuspeha. Drugi služe da bi se pratila njihova postignuća koja služe kao model od kog treba postići više.
- Neurotična potreba za samodovoljnošću i nezavisnošću- od drugih se udaljavaju jer se boje vezivanja, bliskosti, zavisnosti. Kako ne bi bili povređeni distanciraju se i usamljeni su.
- Neurotična potreba za savršenstvom- teže tome da budu nepogrešivi. Motre na svoje greške i propuste kako bi ih ispravili, ali razlog za njihovo ispravljanje je potreba da uvek i u svemu budu savršeni.
