Ljudi ne komuniciraju na isti način. Različiti ljudi pripadaju različitim komunikacionim stilovima. Oni nastaju na osnovu iskustva koje je svaka osoba sticala u komunikaciji sa drugima i sklopa ličnosti. Često je neophodno da ljudi koriguju komunikacioni stil kako bi ostvarili neki cilj ili učestvovali u komunikaciji i odnosu sa nekim. Nijedan stil komunikacije nije dobar i loš sam po sebi. Svako od nas se prilagođava situaciji i problemu koji treba da reši. Postoje četiri osnovna komunikaciona stila i to su:
- Slušalac
Slušalac je u komunikaciji orijentisan na ljude. Iznad svega ceni dobre odnose. Dobar je kreator povoljne klime, prijatne atmosfere. Čini da se drugi osećaju opušteno i prijatno.
Sa druge strane loše strane su to što se teško opredeljuje što je posledica toga da su mu važni prioriteti svih osoba sa kojima komunicira, želi sve da zadovolji i u pregovorima postaje pacifista.
Jako je bitno da slušalac nauči kako da bude asertivan, da se više orijentiše na zadatak i ono što treba uraditi i da odluke donosi uzimajući u obzir činjenice.
- Kreativac
Kreativac će tokom razgovora stalno iznositi ideje pri čemu će se retko zadržati na jednoj i stalno će iznositi nove, a da pri tom retko koju do kraja obradi.
Loša strana je to što se skače sa jedne na drugu ideju i što se prioriteti ne uspostavljaju lako.
Dobro je da se kreativac koncentriše na jednu temu i bude usmeren prema cilju i rešenju problema.
- Praktičar
Praktičar je asertivan, pragmatičan i orijentisan na rezultat. Preuzima odgovornost, sklon je riziku koji je najčešće proračunat. Kompetentan je i odlučan u rešavanju problema.
Često je i arogantan i dominantan, nije dobar slušalac i nema poverenja u druge. Loša strana je i to što često prebrzo zaključuje, bez dovoljno razmišljanja.
Ono što bi praktičar valjalo da uradi kako bi korigovao ono što mu ne čini dobro je vežbanje slušanja, uvažavanje drugih i dozvoljavanje da više učestvuju u komunikaciji.
- Mislilac
Mislilac je analitičan, orijentisan na detalje, objektivan. Želi da izbegne rizik i neprekidno procenjuje altenrative.
Loše strane su to što je često neodlučan, rigidan i previše ozbiljan. Traženje perfektnog rešenja vodi ka “paralizi analize”.
Bolje će komunicirati ako brže donosi odluku, manje se interesuje za detalje, ispolji manje rigidnosti u vezi sa procedurom.
Izvor: “Psihologija međuljudskih odnosa”
