Asertivnost je stil komuniciranja. Kada asertivno komunicirate u stanju ste da izrazite svoja osećanja, misli, uverenja, mišljenja, stavove otvoreno, nenasilno i sa uvažavanjem druge strane. Pored asertivnog komunikacionog stila postoje i agresivni stil komuniciranja- prilikom kog smo nasilni prema pravima osobe sa kojom komuniciramoi pasivni komunikacioni stil u kome smo agresivni prema sopstvenim pravima. Postoji i pasivno- agresivni stil komuniciranja pri čemu se osoba ne ponaša agresivno, nego se na prime duri.
Asertivnost i agresivnost nisu isto. Zajedničko je to što su i kod asertivnosti i kod agresivnosti sopstvene potrebe u fokusu. Razlikuje ih ton koji koristimo, reči, govor tela.
Asertivnost ne podrazumeva da ćete dobiti to što želite. Nekad hoćete, nekad ne. Podrazumeva da izrazite sebe i svoje potrebe, a pri tom vodite računa i o potrebama drugog.
Ne morate uvek biti asertivni- nakd to i nije pametno- u situaciji kada je neko agresivan prema vama- asertivnošću provocirate mogućnost da “nagrabusite”. U tom slučaju pasivan stil komunikacije će vam više koristiti.
Ako komuniciramo pasivno, ne govorimo šta zaista mislimo i osećamo, najčešće završimo radeći šta drugi žele, a ne ono što sami želimo i trebamo. Često osećamo da nemamo kontrolu nad sopstvenim životom, da nemamo smisao i sa slabim samopoštovanjem. Stres, anksioznost, tuga, udaljenost su česta osećanja koja doživljavaju osobe sa pasivnim komunikacionim stilom. Odnosi i veze u kojima smo su nezdravi i ne osećamo se dobro u njima. Često je ovakav stil praćen socijalnom fobijom i strahom da nas drugi stalno prosuđuju, kritički su nastrojeni i zbog toga izbegavaju socijalne situacije.
U slučaju agresivnog stila komuniciranja moguće je da ćemo izgubiti prijatelje, neće nas poštovati i otići će. U oba slučaja- samopoštovanje će nam biti na nižem nivou. Ljudi koji koriste asertivni stil prilikom komuniciranja boljeg su i fizičkog i mentalnog zdravlja.
Rađamo se asertivni. Ali šta se desi u međuvremenu? Bebe se slobodno ispoljavaju i nailaze na reakcije roditelja. Kako dete odrasta suočava se sa reakcijama okoline na izražavanje svojih potreba. U svim ovim situacijama potrebe se usklađuju sa reakcijama okoline. Ako se u Vašoj porodici na konflikte reaguje vikom i svađama verovatno je da ste i vi preuzeli takav model reagovanja. Možda su vas roditelji učili da više računa vodite o potrebama drugih nego o svojim ili da ne prihvatate i ne ispoljavate negativne emocije i iz tog razloga Vam je teško da asertivno komunicirate. Postoji razlog zašto ste postali neasertivni- u nekom trenutku ste imali koristi od neasertivnog stila komuniciranja. A da li korist imate i sad?
Šta nas sprečava da budemo asertivni?
Uverenja- možda smatrate da je sebično i nepristojno izraziti svoje mišljenje ili reći svoje želje. Možda ću takvo moje ponašanje dovesti do prekida veze.
Veština- asertivnost je veština, možda je nikad niste stekkli i izgradili i prosto ne znate kako biti asertivan.
Anksioznost i stres- možda znate kako biti asertivan i izrazili bi sebe na asertivan način, ali vas preplavi anksioznost pri samoj pomisli da to uradite.
Možda mešate asertivnost sa agresivnošću, ljubaznošću, dobronamernošću.
Kultura u kojoj smo odrasli možda ne gleda sa blagonaklonošću na ispoljavanje emocija kod muškaraca, kao ni na iskazivanje mišljenja i potreba kod devojčica. Takva uverenja je teško promeniti, ali nije nemoguće.
Bitno je da ne krivite sebe što niste asertivni, ali ni druge, porodicu, grupu vršnjaka ili koga već smatrate najodgovornijim za to. U ovom trenu možete da odlučote da ne budete više neasertivni, da prekinete taj krug i preuzmete odgovornost za sticanje asertivnog stila komuniciranja.
