Postoji podatak da 4% populacije pati od čestih noćnih mora. Sprovedeno je istraživanje koje je za cilj imalo da utvrdi najveće faktore rizika za pojavu košmarnih snova. Istraživanjem je praćena veza između osećanja dobrobiti i blagostanja što se uzima kao pokazatelj dobrog mentalnog zdravlja i učestalosti noćnih mora. Velika je povezanost između snevanja košmarnih snova i samoprocene o zadovoljstvu svojim životom. Najveća je povezanost između depreivnih simptoma i ružnih snova. U populaciji depresivnih pacijenata košmarni snovi se značajno i mnogo češće pojavljuju nego u grupi ispitanika koji nisu pogođeni depresijom. Ljudi koji su prijavili da ih muči nesanica mnogo češće snevaju neugodne snove nego ljudi koji nemaju problem sa spavanjem. Sa ružnim snovima se bore i ljudi koji su psihički ili fizički iscrpljeni. Košmarne snove češće sanjaju žene nego muškarci. Faktori rizika za česte noćne more su: negativan stav prema sebi, nesanica i umor pokazalo je istraživanje.
Zašto ružno sanjamo?
Uznemiravajući snovi su često povezan sa doživljenim traumatičnim iskustvom i nastaju iz doživljenog. Neprijatno osećanje iz svakodnevnice ponovlja se u neprijatnom snu. Prirodna su reakcija na strah i neprijatnosti. Kako se za snove kaže da su put u nesvesno, tako i košmarni snovi ukazuju da nesvesno šalje poruke da treba biti oprezan i učiniti nešto u realnosti. Ovakvi snovi ukazuju da u životu postoji nešto jako bolno sa čime ne znate kako da se nosite i(li) nemate hrabrosti da se uhvate u koštac. Možda paradoksalno zvuči, ali košmarni snovi su vrlo korisni jer ukazuju da u uživotu postoji nešto što bi trebalo da menjamo, a pred čime zbog nedostatka hrabrosti ili energije zatvaramo oči. Jedna od Jungovih učenica košmarne snove poredi sa elektrošokovima koji su tu da nas prodrmaju i ukažu na psihološku opasnost i treba ih shvatiti kao signal koji ukazuje da krenemo u rešavanje problema.
