Neuroticizam je nesposobnost organizovanja i svrsishodnog usmeravanja kapaciteta ličnosti na savladavanje teškoća koje se javljaju u pokušajima da se ostvare neke lične aspiracije.
Neurozom se proglašava i neuspela adaptacija ličnosti na zahteve socijalne sredine, nesklad između nivoa aspiracija i mogućnosti realizovanja tih aspiracija, vraćanje na prevaziđene obrasce ponašanja, itd.
Testovi koji ukazuju na nečiji neuroticizam pokazuju koliko je osoba koja ga radi emocionalno stabilna u odnosu na druge.
Neuroticizam nije poremećaj ličnosti, ne utiče na sposobnost racionalnog mišljenja, niti utiče na sposobnost normalnog funkcionisanja.
Povišen neuroticizam kao crta ličnosti ukazuje na veću mogućnost da budete anksiozni, depresivni i da češće osećati negativne emocije kao što su zavist, bes i osećanje krivice.
U stresnim situacijama ljudi sa niskim neuroticizmom ostaju mirni i dobro reaguju.
Neuroticizam se proteže na kontinuumu što znači da neko može biti malo, prosečno i mnogo neurotičan.
Čvrsto sazidane, tj. emocionalno zrele ličnosti reaguju neurotično samo pod uticajem snažnih potresa ili izuzetno nepovoljnih situacija.
Neurotičar je osoba koja najviše trpi od svojih simptoma i emocionalne labilnosti. Neurotičara možemo proglasiti osobom koja je protivnik samome sebi i koja stoji sama sebi na putu u savlađivanju svojih problema.
Često se smatra da je neuroticizam povezan sa kreativnošću, ali pogrešno je misliti da je kreativnost odraz neurotičnih potreba ličnosti.
Neki elementi neurotičnosti su socijalno korisni i nagone ličnost na umetničko ili naučno stvaralaštvo.
