Mehanizmi odbrane

  • Negacija ili poricanje je neprihvatanje, odbacivanje iz svesti neprihvatljivih sadržaja. Fenihel kaže da je negiranje bolnih senzacija i činjenica staro koliko i sam bol. Dete negira bol zuba, suočeni sa teškim i neprijatnim sadržajima ljudi se prepuštaju maštanju, sanjarenju i na taj način postižu relaksaciju. Koriste amjlije kako bi negirali strah. U literaturi se navodi slučaj gospodina koji je izgubio sna i izjavio kako će tužiti politiku jer je objavila smrt njegovog sina, što nije istina.
  • Cepanje- cepanjem se dobri i loši objekti drže razdvojeno. Dobri objekti se introjektuju, a loši projektuju.
  • Projekcija– Ono štoje deo “ja” ličnosti doživljava se kao da je van “ja”. Ono što je prijatno je ja, a ono što nije je van ja. Kod dece je česta reakcija- drugi su krivi, a kod odraslih su prisutne paranoidne odbrane- sopstvene želje i motivi pripisuju se drugima. Altruizam je vid projekcije- ono što ne mogu ja ili što je meni zabranjeno, žrtvujemo za uspeh drugih.
  • Projektivna identifikacija– projekcija razdvojenih delova ja u drugu ličnost. Agresivnost i neprijateljstvo vide se kod drugih, a ne u sebi. Dobar opis je igra reči- on mene mrzi, zato što ja njega ne volim.
  • Identifikacija– tokom sazrevanja dolazi do usvajanja osobina ličnosti koje su predmet divljenja i ljubavi. Lični motivi se nekad kompenzuju uspehom grupe. Može se identifikovati sa voljenom osobom i na taj način se smanjuje strah od odvajanja ili napetost zbog neprijateljstva i ambivalentnih osećanja. Može se identifikovati sa izgubljenim objektom kako bi se poništio ili umanjio gubitak. Poznata je i identifikacija sa agresorom u detinjstvu normalna, a kod odraslih patološka.
  • Potiskivanje- najčešća odbrana. Iz svesti se isključuju i smeštaju u dublji nesvesni deo impulsi i događaji koji pretstavljaju konflikte, kažnjavanja, iskušenja. Time se sprečava nasatjanje patnje i pojava straha. Omaške u govoru i zaboravljanje imena su najbolji primeri. Potisnuti sadržaji ne miruju u nesvesnom i mnogo energije se troši kako bi se održali potisnutim.
  • Sublimacija– proces transformacije libidinozne energije u socijalno prihvatljive i korisne aktivnosti koje su više vrednovane na društvenoj lestvici. Često se izbori poziva objašnjavaju sublimacijom- agresija u hirurgiji, egzibicionizam u umetnosti, sadizam kasapina, impuls krađe kod kockara, kultura kao sublimacija erotskih impulsa.
  • Kompenzacija– zamena osujećenog motiva lakše ostvarivim. Primer bi mogla biti žena koja je osujećena u materinstvu i postaje negovateljica, usvaja, neguje i voli decu. Često se ističe i Napoleonov kompleks- osobe niskog rasta teže osvajanju velikevlasti. Upornošću se postiže veliki uspeh na polju gde je osoba hendikepirana.
  • Racionalizacija– pravdanje zabranjenih postupaka kako bi se očuvao ugled, poštovanje i samopoštovanje. Koriste se lažna objašjenja, umanjuje značaj cilja, a naglasak i preuveličavanje je na zameni tog cilja po sistemu- sladak limun i kiselo grožđe.
  • Intelektualizacija– odbrana od straha. Sve se premešta u sferu mišljenja.
  • Regresija– vraćanje na obrasce ponašanja koji su bili normalni u ranijim razvojnim fazama.
  • Reaktivna formacija– svesna manifestacija ponašanja u suprotnosti sa nesvesnim tendencijama. Preterana ljubav majke prema detetu koje nije bilo željeno ili stidljivost kao zamena za egzibicionizam.
  • Premeštanje– radi pražnjenja nagona energija i potisnuta agresivnostse prazne na drugom mestu. Viče se na stadionu. Fobičar unutrašnju opasnost zamenjuje strahom od spoljašnje opasnosti.