Istraživanja pokazuju da 1 od 4 osobe tokom života iskusi depresiju. Depresija može da zadesi bilo koga i u bilo kojoj životnoj dobi. Mlede ili stare, introvertne ili ekstrovertne, bogate ili siromašne- svakom se može desiti da postane depresivan. Ako se tako osećate nikako niste sami, mnogo je ljudi koji osećaju isto. U svakodnevnom govoru pojam depresija se koristi da opiše mnoga osećanja- tugu, razočaranost, letargiju, itd. Kliničku depresiju od ovih osećanja razlikuje intenzitet, trajanje, kao i to što mnogo više otežava svakodnevno funkcionisanje.
Depresiju odlikuje niz simptoma i ponašanja koji se mogu razlikovati od osobe do osobe. Ono što je zajedničko za gotovo sve ljude koji pate od depresije je:
Depresija je poremećaj raspoloženja. Loše, negativno raspoloženje je prisutno više od dve nedelje. Osoba se ne oseća loše tokom celog dana, dešava se i da se oseća dobro zbog prijatnih događaja, ali to dobro raspoloženje brzo smenjuje negativno. Dominantno je osećanje tuge, ali često ga prati i anksioznost, osećaj manje vrednosti i krivica.
Mišljenje- osoba je sklona da o sebi misli u negativnom svetlu. Samopoštovanje i samopouzdanje su na niskom nivou. Misli koje preovlađuju su one o tome kako je svet loše mesto, o tome kako se loše osećaju i kako je sve besmisleno.
Često dolazi do poremećaja sna. Česte su nesanice ili buđenje tokom noći sa nemogućnošću da se ponovo zaspi, kao i rana buđenja. Sa druge strane može doći do previše spavanja i nemogućnosti da se dugo bude u budnom stanju.
Apetit može nestati ili se pojačati. Ima ljudi koji jedu više, što je praćeno dobijanjem na težini. Sa druge strane brojni su oni koji sa gubitkom apetita gube i na težini.
Dolazi i do nezainteresovanosti za seksualni život.
Motivacija za obavljanje svakodnevnih aktivnosti slabi, kao i motivacija za učešće u radnjama koje su ranije izazivale zadovoljstvo.
Šta izaziva depresiju?
Depresija nije posledica samo jednog faktora, već je posledica kombinacije više od jednog faktora. Svi oni se mogu svrstati u biološke- hormoni, geni i nedostatak neurotransmitera u mozgu i psihološke uzročnike depresije.
U psihološke spadaju:
Gubitak- posla, drage osobve, raskid, razvod, gubitak podrške, unapređenja, itd.
Način mišljenja- fokusiranje na negativno, preuzimanje odgovornosti za loše događaje, ali ne i za dobre, uverenje da znamo šta drugi misle o nama, a da je to po pravilu loše.
Osećanje neuspeha, neostvarenosti ciljeva. Mnogo je ljudi koji očekuju od sebe i života nešto, a ako se to ne ispuni iz bilo kog razloga skloni su depresivnim reakcijama. Dobre ocene, određen posao, unapređenje, plata, nalaženje partnera.
Stres- pre svega akumulacija stresnih događaja.
Sa biološkim faktorima ne možemo da uradimo mnogo toga. Određena terapija koja utiče na neurotransmitere u mozgu mora biti propisana od strane doktora, ako ima potrebe za time. Najbolje je obratiti se stručnjaku. Sa druge strane sa psihološkim faktorima se može raditi kroz psihoterapiju i uz pomoć stručnjaka u tom polju depresija se može prevladati i može se nastaviti sa aktivnim životom koji donosi brojna zadovoljstva.
