Kad čovek ne ume da uživa: zašto zadovoljstvo nekima nije prirodno
Postoje ljudi koji umeju da rade, trpe, rešavaju, nose teret, brinu o svima, organizuju život, budu odgovorni.
Ali kada dođe trenutak da uživaju — kao da se nešto ugasi.
Odu na more, a napeti su.
Dobiju slobodan dan, a ne znaju šta će sa sobom.
Kupe sebi nešto lepo, pa osećaju krivicu.
Partner ih voli, a oni ne mogu da se opuste.
Sve je dobro, a oni ne osećaju zadovoljstvo.
I često kažu:
„Ne znam šta mi je.“
„Kao da ne umem da uživam.“
„Sve imam, a ništa me ne raduje.“
To nije razmaženost.
To je psihološka tema.
Uživanju se ne prilazi samo voljom
Mnogi misle da je dovoljno reći:
- opusti se
- misli pozitivno
- uživaj u trenutku
- budi zahvalan
Ali ako je čovek duboko organizovan oko napetosti, kontrole ili preživljavanja, zadovoljstvo ne dolazi na komandu.
Nervni sistem koji je naučio da stalno bude u pripravnosti ne zna lako da primi mir.
Psihodinamski gledano: zašto neko ne ume da uživa
1. U detinjstvu nije bilo bezbedno opustiti se
Ako je osoba rasla uz haos, kritiku, nepredvidivost ili emocionalnu napetost, mogla je naučiti:
kad se opustim, nešto loše će se desiti
Tada i kao odrasla, čim krene lepo, telo se stegne.
2. Ljubav je bila vezana za postignuće
Ako je dete dobijalo pažnju kada je uspešno, dobro, korisno, odgovorno:
vredim kad radim, ne kad uživam
Odrasla osoba tada lako radi do iscrpljenosti, a teško prima zadovoljstvo.
3. Krivica zbog primanja
Neki ljudi duboko osećaju:
- „drugi nemaju, kako ja da uživam?“
- „nisam dovoljno zaslužio“
- „sebičnost je misliti na sebe“
Pa svaki pokušaj uživanja prati nelagodnost.
4. Potisnuta tuga
Ponekad čovek ne može da uživa ne zato što nema kapacitet za radost, nego zato što ispod stoji tuga koja nije proživljena.
Kad stane, tuga izlazi.
Zato stalno nešto radi.
Kako to izgleda u realnosti
Žena godinama mašta o odmoru. Ode na more i prvi dan se svađa, drugi dan je nervozna, treći dan traži obaveze.
Muškarac postigne poslovni cilj i već sutra oseća prazninu.
Majka dobije sat vremena sama za sebe i ne zna šta bi — pa krene da čisti kuću.
Nije problem more, uspeh ili slobodno vreme.
Problem je što psiha ne ume da bude u zadovoljstvu.
Uživanje traži kapacitet
Uživanje nije luksuz.
To je sposobnost da:
- primiš dobro
- budeš u trenutku
- ne tražiš odmah sledeći zadatak
- ne pokvariš lepo jer ti je nepoznato
- ne pobegneš u brigu čim postane mirno
Za neke ljude to je ozbiljan razvojni zadatak.
Šta terapija tu menja
Terapija ne „uči čoveka da se zabavlja“.
Ona pomaže da se razume:
- zašto je zadovoljstvo povezano sa opasnošću
- zašto mir aktivira anksioznost
- zašto radost budi krivicu
- zašto telo ne veruje lepom
Kada se to razume i prođe kroz odnos, čovek polako počinje da podnosi lepo.
Da, i to je veština:
podneti lepo.
Mali znaci oporavka
Osoba koja uči da uživa počinje da:
- sedi bez potrebe da nešto radi
- popije kafu bez žurbe
- primi kompliment bez nelagode
- ode negde bez potrebe da sve kontroliše
- odmori bez osećaja krivice
- raduje se bez straha da će biti kažnjena
To spolja deluje malo.
Iznutra je ogromno.
Ako se prepoznajete
Možda problem nije što ste nezahvalni ili „teški“.
Možda ste dugo morali da preživljavate, pa niste stigli da naučite zadovoljstvo.
Neki ljudi ne kvare lepo zato što ga ne žele.
Nego zato što im je lepo nepoznato.
A čovek se često više plaši onoga što mu treba, nego onoga na šta je navikao.
