Najviše ljudi mi se obraća zbog depresije i zbog anksioznosti. Ovde ćemo se više osvrnuti na depresiju.
Na početku rada psihoterapeut i klijent dogovore cilj, ono što klijent želi da psihoterapijom promeni ili postigne. Iskustvo mi govori da kao cilj psihoterapije najčešće sa klijentima odredim neki cilj koji je u tesnoj vezi sa prevazilaženjem depresije. Dijagnoza depresije nam ne govori o mnogo o životu osobe, razlozima zašto se oseća tako kako se oseća, a to su sve teme kojima se bavimo u individualnom psihoterapijskom radu.
Dešava se da ljudi mešaju depresiju i tugovanje koje je prirodan odgovor na gubitak voljene osobe, nekog cilja, ideala, itd. Tugovanje je zdrav odgovor i na razvod, preseljenje ili bilo koje druge drastične promene u životu. Dešava se da mi se ljudi obrate i posle ovakvih životnih događaja i sa njima najčešće radim na povezivanju osećanja i situacije koja ih je izazvala, kao i na “normalizaciji tugovanja”. Najčešće se dešava da ljudi koji dožive neko bolno iskustvo sami i uz pomoć socijalne podrške smognu snage i resurse da prođu kroz rad tuge i da situaciju prevladaju bez stručne pomoći. Ipak ako “ne ide” i te kako preporučujem rad sa profesionalcem. Depresija je nešto drugo. Da bi neko dobio dijagnozu depresije sledeća ponašanja i simptomi treba da traju duže od šest meseci:
- pojačan ili smanjen apetit
- promene u težini
- manjak motivacije
- osećanje tuge, apatije, letargije i “težine”
- socijalna izolacija i smanjenje socijalnih kontakata
- nemogućnost da se učestvuje u poslovnim, prijateljskim, porodičnim aktivnostima
- osećanje bespomoćnosti i beznadežnosti
- misli o samoubistvu, prestanku bola, završetku života, tuge, patnje i sl.
- pokušaj samoubistva
Psihoanalitičari smatraju da je depresija simptom. Svaki simptom ima simbolično značenje. Depresija je simptom nečega što nije pretočeno u reči, nije izraženo, nije iskustvo koje je podeljeno i nalazi način da se izrazi na neki način, u ovom slučaju kroz depresiju. To nešto mogu da budu godine zlostavljanja, zanemarivanja, neko traumatično iskustvo, traumatični događaj u porodice, na psolu, život sa partnerom ili roditeljima koji povređuju, itd. Nemoguće je izlistati sve što može biti razlog za depresiju. Svaki simptom ima duboko lično značenje. Ono što je za neku osobu iskustvo koje je u vezi sa depresijom, za neku drugu to ne bi bilo.
Psihodinamski orijentisani psihoterapeuti ne pomažu samo time što dovedu u vezu simptome sa uzrocima i razlozima za njihov nastanak, već pomažu i kroz izgradnju odnosa sa klijentom u psihoterapijskom procesu. Samo imenovanje razloga zbog čega neko prolazi kroz depresiju neće dovesti do njenog prevazilaženja. Potrebno je vreme, u nekim slučajevima i godine. Poverenje u ljude, promena tipičnih obrazaca reagovanja, načina na koji čovek sebe poima, kao i načina na koji poima druge nemoguće je promeniti bez odnosa i izgradnje odnosa između klijenta i psihoterapeuta.
Bilo bi lepo kad bi depresija mogla lako da se prevaziđe, ali ne mogu reći da je to tako. Nije lako. Ipak jedno je sigurno, onaj ko ne pokuša, neće ni uspeti.
